Leonardo da Vinči napravio je čuveni sfumato - maglovitu koprenu na "Mona Lizi" - preklapanjem više slojeva čija je kompozicija otkrivena naučnom analizom koju je danas objavio časopis "Applied Optics".
Leonardo da Vinči napravio je čuveni sfumato - maglovitu koprenu na "Mona Lizi" - preklapanjem više slojeva čija je kompozicija otkrivena naučnom analizom koju je danas objavio časopis "Applied Optics".
Površinski sloj na čuvenoj slici zapravo je preklapanje slojeva oker boje sa malo mangana, kazao je autor studije Madi Elijas, iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS).
Tu tehniku koristili su flamanski slikari Van Ajk i Van der Vejden.
Drugi sloj je "mešavina u kojoj je jedan odsto cinobera i 99 odsto bele glazure olova, što je tehnika koju su u to vreme koristili svi Italijani", dodao je naučnik i istakao da je reč o "prvoj naučnoj demonstraciji kompozicije" Da Vinčijevog remek dela.
Elementi u slojevima identifikovani su bez dodirivanja slike pomoću multispektralne kamere koja meri 100 miliona svetlosnih spektara na isto toliko tačaka na slici.
"Svetlost na slici projektuje zrak" koji omogućava merenje spektara elemenata sloja boje (vezivni spoj, glazura, pigmentna mešavina), što je istovremeno optičko (240 miliona piksela), fizičko i hemijsko merenje, kazao je Žan Peniko , direktor kompanije "Lumiere Technology", koja je izumela kameru.
Ta metoda do sada se nije koristila u analizi umetničkih dela, već samo u atmosferskim naukama i okeanografiji.
(Beta/MONDO)
Površinski sloj na čuvenoj slici zapravo je preklapanje slojeva oker boje sa malo mangana, kazao je autor studije Madi Elijas, iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS).
Tu tehniku koristili su flamanski slikari Van Ajk i Van der Vejden.
Drugi sloj je "mešavina u kojoj je jedan odsto cinobera i 99 odsto bele glazure olova, što je tehnika koju su u to vreme koristili svi Italijani", dodao je naučnik i istakao da je reč o "prvoj naučnoj demonstraciji kompozicije" Da Vinčijevog remek dela.
Elementi u slojevima identifikovani su bez dodirivanja slike pomoću multispektralne kamere koja meri 100 miliona svetlosnih spektara na isto toliko tačaka na slici.
"Svetlost na slici projektuje zrak" koji omogućava merenje spektara elemenata sloja boje (vezivni spoj, glazura, pigmentna mešavina), što je istovremeno optičko (240 miliona piksela), fizičko i hemijsko merenje, kazao je Žan Peniko , direktor kompanije "Lumiere Technology", koja je izumela kameru.
Ta metoda do sada se nije koristila u analizi umetničkih dela, već samo u atmosferskim naukama i okeanografiji.
(Beta/MONDO)
