Vek od rođenja velike francuske spisateljice i filozofa Simon de Bovoar biće obeležen različitim manifestacijama koje će u Francuskom kulturnom centru (FKC) u Beogradu trajati od 6. do 24. maja.
Vek od rođenja velike francuske spisateljice i filozofa Simon de Bovoar biće obeležen različitim manifestacijama koje će u Francuskom kulturnom centru (FKC) u Beogradu trajati od 6. do 24. maja.
Simon de Bovoar (1908 - 1986) rođena je u Parizu i vaspitana u građanskom, konformističkom i religioznom duhu. Otac joj je bio advokat a majka stroga katolkinja koja je svoje dve ćerke vaspitavala veoma striktno i tradicionalno.
Simon je sa 14 godina postala ateistkinja. Na studijama filozofije na Sorboni srela je Žan-Pol Sartra koji će joj biti životni saputnik sve do njegove smrti.
Predavala je filozofiju u Marseju, Ruanu i Parizu sve do 1943. godine kada se definitivno posvećuje pisanju.
Od 1947. stalno putuje po svetu, piše memoare i zalaže se za prava žena. Njena knjiga "Drugi pol" (1949) postala je biblija svetskog feminističkog pokreta u kojem Simon de Bovoar govori o seksualnosti i ženskoj homoseksualnosti, temama koje izazivaju skandal i žestoke rasprave.
Izložbu njenih fotografija i citata, koja će biti otvorena 6. maja zajedno pripremaju FKC i izdavačka kuća "Plavi jahač" koja je objavila "Veoma blagu smrt" poznate spisateljice i najavila novo izdanje najčuvenijeg dela Simon de Bovoar "Drugi pol".
Fotografije za izložbu ustupila je foto agencija "Magnum" iz Pariza, a autori su Bruno Barbe, Martin Frank i Gi le Kerek.
U okviru proslave stogodišnjice rođenja Simon de Bovoar, FKC je u goste pozvao i francusku književnicu Danijel Salnav, koja je ove godine objavila njenu biografiju "Ratni dabar". Salnav će se 7. maja sresti i sa studentima Filološkog fakulteta.
Poklonici dela poznate francuskinje imaće priliku da vide i dva filma o njoj, "Simon de Bovoar, savremena žena" Dominik Gro i "Ljubavnici Kafea Flor" Ilana Dirana Koena.
(Tanjug/MONDO)
Simon de Bovoar (1908 - 1986) rođena je u Parizu i vaspitana u građanskom, konformističkom i religioznom duhu. Otac joj je bio advokat a majka stroga katolkinja koja je svoje dve ćerke vaspitavala veoma striktno i tradicionalno.
Simon je sa 14 godina postala ateistkinja. Na studijama filozofije na Sorboni srela je Žan-Pol Sartra koji će joj biti životni saputnik sve do njegove smrti.
Predavala je filozofiju u Marseju, Ruanu i Parizu sve do 1943. godine kada se definitivno posvećuje pisanju.
Od 1947. stalno putuje po svetu, piše memoare i zalaže se za prava žena. Njena knjiga "Drugi pol" (1949) postala je biblija svetskog feminističkog pokreta u kojem Simon de Bovoar govori o seksualnosti i ženskoj homoseksualnosti, temama koje izazivaju skandal i žestoke rasprave.
Izložbu njenih fotografija i citata, koja će biti otvorena 6. maja zajedno pripremaju FKC i izdavačka kuća "Plavi jahač" koja je objavila "Veoma blagu smrt" poznate spisateljice i najavila novo izdanje najčuvenijeg dela Simon de Bovoar "Drugi pol".
Fotografije za izložbu ustupila je foto agencija "Magnum" iz Pariza, a autori su Bruno Barbe, Martin Frank i Gi le Kerek.
U okviru proslave stogodišnjice rođenja Simon de Bovoar, FKC je u goste pozvao i francusku književnicu Danijel Salnav, koja je ove godine objavila njenu biografiju "Ratni dabar". Salnav će se 7. maja sresti i sa studentima Filološkog fakulteta.
Poklonici dela poznate francuskinje imaće priliku da vide i dva filma o njoj, "Simon de Bovoar, savremena žena" Dominik Gro i "Ljubavnici Kafea Flor" Ilana Dirana Koena.
(Tanjug/MONDO)
