Do sada neviđene fotografije i dokumenta na izložbi povodom 80 godina rođenja "najboljeg slikara među piscima".
Izložba "Momo, par lui meme" otvorena je u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije povodom 80 godina od rodenja poznatog srpskog pisca i slikara Mome Kapora. Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljevic u svom obracanju skrenuo je pažnju na renesansnu prirodu Kaporovog talenta, primetivši da je teško nabrojati cime se sve Kapor bavio.
"Bio je novinar, putopisac, eseijista, filmski scenarista, slikar, pisac, sve što se prakticno moglo biti u jednom složenom prepletu kulturnih aktivnosti u vremenu i dobu u kome je žive. Momo Kapor je bio covek mnoghih talenata, ali sve što je ucinio, obojio je posebnim duhom i pozlatio je sve cega se dotakao", istakao je ministar.
On je kazao da je Kapor otvarao vrata, upoznavao nas sa Zapadom kada nam je to bilo potrebno, donosio u naš Beograd dah Njujorka, dah svetskih metropola.
"U gradovima poput Beograda teško je postati osoben znak jedne metropole, to je možda u Parizu postao Zzak Prever, u Beogradu je to bez sumnje bio Momo Kapor", kazao je ministar.
Vukosvaljevic je istakao da je Momo Kapor bio Patar Pan srpske kulture - "veciti decak u najpozitivnijem smislu te reci, koji je imao mnoge kapetene Kuke koji su mu stajali na putu, ali je uspevao svojim carobnim talentom, svojom vestinom, znanjem, dobrotom i plemenitošcu da pobedi svakog kapetana Kuku koji mu je stajao na putu".
Ministar je primetio da iako osporavan i povremeno guran u stranu, prvo umetnicki, a onda i politicki, kada je došlo vreme da se zauzumu cvrsti stavovi, Kapor je zauzimao principijelne stavove, a kada je vreme bio ležernije, on je svojom ležernošcu i šarmom prikupljao i zadobijao pažnju.
Izložbu je otvorio istoricar umetnosti i dugogodišnji prijatelj Mome Kapora Nikola Kusovac prisetivši se njihovog zajednickog putovanja u Hilandar, nakon kojeg je Kapor napisao knjigu "Hronika izgubljenog grada".
"Kada su ga pitali koliko je vremena proveo u Hilandaru, rekao je: Jedan dan i jednu noc, ceo život. Moma je iz tih razgovora sa monasima izvukao ono najbitnije i napisao knjigu. Imao je izvanredno izgradeno selektivno pamcenje, tacno je znao šta postaje grada za buducu sliku ili knjigu", istakao je Kusovac, objasnivši svojom pricom kako je slikarsko obrazovanje odredilo pisca Momu Kapora.
Na otvaranju je prikazan desetominutni dokumentarni film o Momi Kaporu, a goste su pozdraviti i direktor Medija centra "Odbrana" pukovnik Stevica Karapandžin i direktorka i osnivac Zadužbine "Momcilo Momo Kapor" Ljiljana Kapor. Karapandžin je istakao da su retki oni koji za života uspeju da postanu legende, da svoje postojanje i svega cega se late utkaju u identitet sredine u kojoj žive, da su retki oni koji su hodali ovim gradom, a da su ih svi voleli.
"Tu privilegiju je imao Momo Kapor, najbolji slikar medu piscima i najbolji pisac medu slikarima", kazao je on, dodavši da legenda o Kaporu živi i dalje kao da je medu nama.
"Deo naše svakodnevnice su njegove slike i knjige, a price o njemu još uvek se mogu cuti na mestima koje je rado pohodio, baš kao da ce svakog trenutka uci prizvan njima", rekao je Karapandžin.
Ljiljana Kapor je primetila da je "pišuci o drugima i slikajuci druge, Momo u naslede svakom pažljivom oku ostavio citavu svoju biografiju, nikada objavljenu - svoj pogled na život, ljude, vreme".
"Fragmente tog niza koji ispisuje o sebi, pišuci posvete u knjigama poznatih i nepoznatih citalaca, cuvajuci fotografije koje su za njega imale duboko skriveno znacenje, predmete kojima je dodavao sentimentalnu vrednost, ova izložba donosi na uvid", rekla je Kapor.
Idejni okvir izložbe odreden je, prema njenim recima, i geografskim prostorom na kojem je ispisivana licna istorija slikara i pisca Mome Kapora.
"Postavka oslikava sadržajan i dinamican život koji je vodio, u za njega najbitnijim geografskim i znacenjskim toponima: Sarajevu, Beogradu, Njujorku. Zapravo, ova tri grada se jasno izdvajaju i tematskim celinama izložbene postavke. Sarajevo je vezano za njegovo detinjstvo, Beograd za odrastanje i studiranje na Likovnoj akademiji, dok je Njujork, svojim slobodnim i kreativnim duhom, bio i mera opipavanja Mominih sopstvenih sloboda", objasnila je ona.
Raritet ove izložbe su, kako je dodala, fotografije iz detinjstva, fotografije roditelja, kao i niz licnih dokumenata, koji nikada nisu izlagani u javnosti.
Izložba je zamišljena kao svojevrsni dokumentarni i likovni putopis kroz život Mome Kapora i bazirana je na istoimenoj monografiji iz 2008. godine, ciji je autor bio Kapor, a njen naziv potice od fraze "par lui meme", koja znaci "o sebi samom".
Do 27. aprila publika ce moci da vidi više od 30 crteža i ulja na platnu nastalih u ranoj fazi Kaporovog slikarskog stvaralaštva za vreme studija na Likovnoj akademiji u Beogradu i više od 50 fotografija i licnih dokumenata iz arhive Zadužbine "Momcilo Momo Kapor".
