Napoleon u Beogradu - dokument koji pokazuje da je imao i "nežnu" stranu

Iz Francuske, preko Italije, u Beograd je stigao dokument iz 1807. godine sa originalnim potpisom imperatora Napoleona I Bonaparte (1769-1821). Saznaje o čemu je reč!

Viktor Lazić/Adligat/Mondo

Udruženje Adligat može da se pohvali još jednim vrednim "parčetom" istorije - dokumentom koji je potpisao lično imperator Napoleon! U beogradski Adligat je stigao kao poklon jedne grofice.

Reč je o neuobičajeno velikom dokumentu za to vreme ratova i kriza, što mu daje poseban značaj i vrednost. Potpisan je u slavnoj Palati Fonteblo u Parizu, 27. septembra 1807. godine. Jedan od najslavnijih vojskovođa istorije, dokument kojim se daje milost dezerteru Aleksandru Bernaru Radelskom osuđenom na "16 godina nošenja kugle sa okovima i 1.500 franaka kazne", potpisao je samo sa "Napoleon" uz obrazloženje: "Dajemo prednost milosrđu nad strogosti zakona". Ipak, osuđenik je dobio samo obično, a ne i potpuno pomilovanje.

Dokument sadrži još tri potpisa. Najznačajniji je, svakako, potpis arhikancelara imperije Žana Žaka Reži de Kambaseresa (1753-1824), vojvode Vojvodstva Parme, predsednika komisije i jednog od autora slavnog Napoleonovog zakonika za koji je sam Napoleon govorio: "Slavu mojih 40 pobeda potamniće jedan Vaterlo, ali slavu moga zakonika ništa neće potamneti".

To je jedan od najznačajnijih pravnih akata u istoriji sveta čiji je uticaj na sveukupno pravo i na pravo mnogih pojedinačnih zemalja, ogroman.

Dokument je potpisao i tadašnji francuski ministar pravde, senator i vojvoda Klod Ambroaz Renjije (1746-1814) i državni sekretar, vojvoda i jedan od najbližih Napoleonovih saradnika Ig Bernar Mare (1763-1839).

"Reč je o poklonu jedne grofice, koja nije želela da se njeno ime objavi. Međutim, troškovi u vezi sa porezima, transportom, osiguranjem, proverom autentičnosti bili su toliki da smo morali da angažujemo donatore u Beogradu da pomognu u njihovom pokrivanju", kaže predsednik Udruženja Adligat Viktor Lazić.

Viktor Lazić/Mondo 

On je istakao da nijedan veliki muzej na svetu nije veliki ako baštini samo lokalne artifakte, ma koliko oni značajni bili za svet.

"Luvr i Britanski muzej podjednako su značajni zbog svojih egipatskih i drugih svetskih zbirki, kao i zbog zbirki Francuske i Britanije. U tom pravcu i mi razvijamo Adligat, sa željom da se stvori svetsko čvorište kulture, umetnost i nauke. Nabavka dokumenta ovakvog značaja je samo jedan, ali važan korak u tom pravcu", naglasio je Lazić.

"Posredna veza ovog dokumenta sa Napoleonovim zakonikom svakako će biti razlog zašto verujemo da će stotine pravnika i naročito studenata prava želeti da poseti Adligat. U našoj redovnoj turi već je planirano da se istakne i veza Napoleona sa Srbijom, koja je višestruka i kompleksna. Napoloenova osvajanja i diplomatske akcije uveliko su se odražavala na Prvi srpski ustanak. Poznata je tvrdnja da se divio Karađorđu, kojeg je smatrao najboljim vojskovođom na svetu a srpske vojskovođe su mu na neki način okončale karijeru - od 37 ruskih generala koji su učestvovali u Borodinskoj bici čak 10 su bili Srbi ili srpskog porekla", rekla je potpredsednica Adligata, advokat Gorica Lazić.

MONDO TV O KARAĐORĐU

Karađorđe je bio visok 1.90m i otporan na metke  MONDO

Ono što je nju posebno fasciniralo kod ovog dokumenta jeste to što je zarobljenik slovenskog porekla, iz posebne jedinice francuske vojske koja je formirana od bivših zarobljenika i od ljudi sa osvojenih teritorija.

"Zatim, svedočanstvo o neprikosnovenom pravnom uređenju Francuske imperije. Jedan običan dezerter prošao je komplikovane sudske procese a na kraju, da bi bio pomilovan, odobrenje je moralo da potpiše troje visokih državnih činovnika i sam imperator. Fascinantno!", kaže Gorica Lazić.

MONDO TV: NAJNEOBIČNIJI MUZEJ U BEOGRADU!