Njegova prva knjiga "Grad bola" prodata je u preko 5.000 primeraka za samo godinu dana, a nedavno je objavio i drugu "Grad greha" čiji je prvi tiraž već planuo. Ogroman uspeh za momka koji je odrastao na ulici, jer majka nije imala dovoljno novca da se brine o njemu, a oca nikada nije upoznao. Naučio je da piše tek sa 12 godina, kada je smešten u dom, a prethodno je bio po hraniteljskim porodicama.
"S obzirom da sam potekao iz okoline gde se otima i i krade i prosi, bio sam jedan od njih kao mali. Mislim ono, bilo je raznih situacija s obzirom da oca ne poznajem, a majka živi jako teško i živi u neznanju, ja sam morao sam za sebe da se snalazim, a u toj okolini ne možeš ti da znaš šta je dobro za tebe nego gledaš kako se drugi ponašaju i kako drugi rade tako i ti. Kada si gladan, kada nemaš, životinja kada nema ona će ujesti čoveka, dakle kada je čovek gladan, prirodno je da čovek grabi i otme od drugoga", kaže Meti za MONDO emisiju Viral.
Kada pomisli na detinjstvo, prvo se seti doma i kaže da je dom, zapravo, velika životna škola i dobro rešenje za decu koja su prepuštena ulici. U domu je naučio da čita i piše, pročitao prve knjige i rešio da napiše svoju. "Grad Bola" i "Grad greha" su romani napisani na onovu Metijevog života.
Pisao ih je u, kako kaže, nehumanim uslovima, rukom, na papiru, a zatim na pozajmljenom laptopu. Jedne večeri je uspeo da napiše 80 strana, ali i da ih sve izgubi, jer se laptop pokvario. U isto vreme je preko dana radio fizičke poslove i završavao četvrtu godinu srednje škole vanredno.
Ipak, vidi više pozitivnih strana svog teškog odrastanja, nego negativnih.
"Ta deca su dosta jača od ostalih klinaca i inteligentniji. Da ti pustiš dete evo neko dete sa ulice i da pustiš dete koje je živelo u normalnim okolnostima, mislim da će se bolje snaći dete koje nema roditelje i dete koje živi samo na ulici. Mislim da dete ako je sa malo godina bilo na ulici i ako se bori i ako stvarno odrasta na ulici, onda čini mi se da mu emocije za ljude zakržljaju i to je jako loše jer mislim da svako treba, večita potreba čovekova je da voli i da bude voljen, a to dete nema tu komponentu u sebi.To je loše. Izraženiji je taj egoizam i sujeta kod njih na neki način jer se bore jer su sami. To je psihosomatski poremećaj. Strah od ostavljanja, pa bežiš od ljudi pa se sklanjaš, da bi razumeo te ljude moraš biti psiholog i sociolog jer sa njima nije lako. To je psihosomatski poremećaj, strah od razdvajanja, od ljudi, zato što su ostali sami sa malo godina i onda treba da razumeš to i treba da znaš da mu priđeš, ali generalno mislim da sam ja to, mislim da sam sad onako potpun da kažem", ispričao je Mariji Atanasković za MONDO.
Kako danas gleda na prosjake, da li je znao da će njegove knjige postati bestseleri i koji fakultet planira da upiše, saznaćete ako pogledate novu epizodu MONDO emisije Viral.