Žarko Laušević preminuo je prošle nedelje, a kolege i porodica opraštaju se na komemoraciji u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Među prvima je govorio Voja Brajović.
"Žarko je imao nešto što rečima ne može da se opiše - zbog toga su ga toliko jurili i voleli. Njega sada nema, nema vašeg tate, našeg prijatelja, ali ostaje naša ljubav, poštovanje i divljenje", rekao je on, a potom pročitao pesmu Branka Miljkovića, "Kraj putovanja".
"O sve što prođe večnost jedna biva.
Sen koja beše drvo koje traje. Budan
Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv što sebe okiva.
Završiće se putovanje ostaće tiha brda,
Siva praznina vetar koji bludi,
Mesto koje nema mesta u želji al nudi
Zlo da nas spase i istinu otkriva.
To čemu se molite je Žalosni Slavuj.
Ljubav nikada nije završena.
Čega ima ljudskog u patnji? O čuj
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene al ima ljubavi moje."
Pogledajte fotografije sa komemoracije.
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
(MONDO)