Kada pomislimo na Ernesta Hemingveja, prva asocijacija su nam more, borbe bikova, život na ivici i, naravno, vrhunska književnost koja je oblikovala generacije.
Njegov prepoznatljiv, direktan i ogoljen stil pisanja promenio je modernu književnost, a vrhunac karijere doživeo je kada mu je uručena Nobelova nagrada za književnost. To prestižno priznanje dobio je pre svega zahvaljujući svom remek-delu, noveli "Starac i more", priči o večitoj ljudskoj borbi, ponosu i izdržljivosti.
Bio špijun za Ruse
Međutim, život ovog slavnog pisca bio je uzbudljiviji od bilo kog romana koji je napisao. Naime, kada nije stvarao književne klasike, Hemingvej je, ako je verovati engleskim medijima i deklasifikovanim dokumentima, špijunirao za Sovjetski Savez! Prema tim tvrdnjama, on je pod kodnim imenom "Argo" proveo nekoliko godina radeći za KGB (odnosno njihovog prethodnika NKVD). Ipak, istorijski izvori kažu da se u tom poslu nije baš proslavio i da zapravo nije bio neki koristan agent, te su ga Rusi otpustili.
Život obavijen paranojom
Ipak, ta špijunska epizoda ostavila je dubok trag na njegovu psihu, pa su njegove poslednje godine života bile obojene teškom paranojom. Slavni nobelovac je svuda oko sebe video zavere i često je tvrdio kako mu je FBI za petama i kako agenti prate svaki njegov korak. Tokom 1960. godine poverio se prijatelju da su mu federalci ozvučili automobil, da mu čitaju poštu i prisluškuju telefon.
Zbog ovakvih priča, okolina je počela da veruje da je slavni pisac potpuno izgubio razum. Sumnje su se potvrdile kada je Hemingvej završio u čuvenoj klinici Mejo, gde je podvrgnut agresivnim šok terapijama koje su mu dodatno narušile mentalno i fizičko zdravlje.
Prekratio život
Nažalost, ova mračna faza imala je tragičan kraj. Ernest Hemingvej je 2. jula 1961. godine izvršio samoubistvo u svojoj kući u Ajdahu, oduzevši sebi život lovačkom puškom dvocevkom. Ono što celu priču čini dodatno jezivom jeste činjenica koja je otkrivena tek decenijama kasnije - Hemingvej uopšte nije bio lud. FBI je, zbog njegovih veza sa Kubom i sumnjivih aktivnosti, zaista pratio svaki njegov korak i prisluškivao ga, baš onako kako je i tvrdio.
Još od četrdesetih godina prošlog veka direktor FBI Edgar Huver zadužio je nekoliko agenata da motre na njega. Kada je izveštaj od 127 strana o Hemingveju izašao na svetlo dana 1983. godine, neki od Hemingvejevih prijatelja počeli su da preispituju da li su akcije FBI uticale na njegovo samoubistvo 1961. godine.
Buran život i "prijateljstvo" sa medvedom
Inače sam Hemingvejev život je bio prilično buran. Preživeo je rane od udara granate, tri saobraćajne nesreće, trovanje antraksom, upalu pluća i šumski požar. Na sve to preživeo je i dva pada aviona, i to u roku od dva dana.
Hemingvej je često umeo da se ponaša nekonvencionalno. U periodu dok je bio u Montani, Hemingvej je, navodno, živeo sa medvedom sa kojim je provodio puno vremena. Bili su dobri prijatelji, a događalo se, kako tvrde, da se toliko napije da zaspi pored medveda. Inače kao provereni obožavalac alkohola smatrao je da je najbolje potrošiti sav novac na šampanjac.
Hemingvejevo ponašanje tokom poslednjih godina bilo je slično ponašanju njegovog oca pre nego što se ubio. Inače, i njegova sestra Ursula i brat Lester su takođe počinili samoubistvo. Na njegovom grobu je nekoliko decenija kasnije napisano sledeće:
"Najviše od svega što je voleo je jesen, lišće žuto na pamučnom drvetu, lišće koje pluta potocima, pastrmke a iznad brda, visoko plavo nebo bez vetra... Sad će zauvek biti deo njih."
Ako ste u depresiji ili pomišljate na samoubistvo, postoji više načina da dobijete psihološku pomoć. Broj SOS linije klinike "Laza Lazarević" je 011/7777-000. Broj Centra "Srce" za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva je 0800-300-303.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video: