Beogradski Jazz festival obradovao je verne sledbenike gostovanjem dva izuzetna klavirska umetnika i putovanjem od prošlosti do budućnosti.
Beogradski Jazz festival obradovao je verne sledbenike gostovanjem dva izuzetna klavirska umetnika i putovanjem od prošlosti do budućnosti.
Patricija Barber pružila je posetiocima festivala ono za čim su pomalo čeznuli - mnogo “pravovernog zvuka”, sa mirisom stare američke škole uz prelistavanje “The Great American Songbook”.
Patricia Barber je deo američke muzičke aristokratije, ima poreklo, obrazovanje i beskrajan talenat na dirkama uz neponovljive dubine u glasu. Ćerka džez saksofoniste, klasično obrazovana, u sebi nosi sve velike muzike svoje zemlje. Neke je i u svom umetničkom “iščitavanju” klasika, Kola Portera, podsetila na Džoni Mičel.
Publici BJF-a, predstavljen je njen najnoviji “The Cole Porter Mix”, uz podršku ultimativnog tria koji bi mnogi ljubitelji zadržali kao podršku na domaćim džez scenama.
Publika je ovacijama ispratila muzičare posle bisa, a Patriciji, u ležernom, ali uobičajeno intelektualnom izdanju, bilo je pomalo neprijatno što nije u mogućnosti da im divljenje uzvrati još jednim.
Vreme uz prebiranje klavirskih dirki neumitno prolazi, a ovogodišnje partnerstvo BJF-a, sa džez kanalom “Mezzo”, diktiralo je uključenje na početak nastupa mladog izraelskog pijaniste, inače nesuđenog košarkaša Jarona Hermana.
Jaron Herman je klavir počeo da svira kasno, u šesnaestoj, a uspeh postigao rano, već posle dve godine. Možda mu je u tome pomogla posebna metoda učenja, zasnovana na filozofiji, matematici i psihologiji. Počeo je da vežba klavir posle povrede na košarci, koja je stavila tačku na planove o sportskoj karijeri. Ipak, košarka je ostala jedna od njegovih ljubavi, a voli i srpske znalce pod obručima, a Bojana Zulfikarpašića smatra jednim od najboljih pijanista.
U međuvremenu, Jaron je odrastao i postao “real thing” i “hot stuff”, internacionalne džez scene. Iako je školovanje prekinuo rano, razočaravši se sredinom na Berkliju, nastavio je da "filozofira" i razvio svoju teoriju muzičke improvizacije, nazvanu “kompozicija u realnom vremenu”. Nešto kao “live mix”, prikupljenih muzičkih stanja, znanja, tehnika i tradicija.
Iako odbija muzičke granice, ostavljajući sebi slobodu potpuno otvorenog dijaloga sa muzičarima na sceni, svojim organskim, emotivnim i transedentnim osećajem za instrument, neminovno džezira. I to celim telom, nosom priljubljenim uz dirke.
U razmeni otvorenih rečenica, Jaron Herman Trio išao je iz tišine u grmljavinu iz prošlosti do praga čiste budućnosti koju njegova generacija upravo stvara.
Ušiju punih crno-belih nota, džezeri i džezisti su otplesali u beogradsku jesen, ispunjeni i zadovoljni što su svoje veče poklonili džezu, i u novim, ne tako slavnim kao u Djukovo vreme, noćima Beogradskog Jazz festivala.
(Vela Veljković/MONDO)
Patricija Barber pružila je posetiocima festivala ono za čim su pomalo čeznuli - mnogo “pravovernog zvuka”, sa mirisom stare američke škole uz prelistavanje “The Great American Songbook”.
Patricia Barber je deo američke muzičke aristokratije, ima poreklo, obrazovanje i beskrajan talenat na dirkama uz neponovljive dubine u glasu. Ćerka džez saksofoniste, klasično obrazovana, u sebi nosi sve velike muzike svoje zemlje. Neke je i u svom umetničkom “iščitavanju” klasika, Kola Portera, podsetila na Džoni Mičel.
Publici BJF-a, predstavljen je njen najnoviji “The Cole Porter Mix”, uz podršku ultimativnog tria koji bi mnogi ljubitelji zadržali kao podršku na domaćim džez scenama.
Publika je ovacijama ispratila muzičare posle bisa, a Patriciji, u ležernom, ali uobičajeno intelektualnom izdanju, bilo je pomalo neprijatno što nije u mogućnosti da im divljenje uzvrati još jednim.
Vreme uz prebiranje klavirskih dirki neumitno prolazi, a ovogodišnje partnerstvo BJF-a, sa džez kanalom “Mezzo”, diktiralo je uključenje na početak nastupa mladog izraelskog pijaniste, inače nesuđenog košarkaša Jarona Hermana.
Jaron Herman je klavir počeo da svira kasno, u šesnaestoj, a uspeh postigao rano, već posle dve godine. Možda mu je u tome pomogla posebna metoda učenja, zasnovana na filozofiji, matematici i psihologiji. Počeo je da vežba klavir posle povrede na košarci, koja je stavila tačku na planove o sportskoj karijeri. Ipak, košarka je ostala jedna od njegovih ljubavi, a voli i srpske znalce pod obručima, a Bojana Zulfikarpašića smatra jednim od najboljih pijanista.
U međuvremenu, Jaron je odrastao i postao “real thing” i “hot stuff”, internacionalne džez scene. Iako je školovanje prekinuo rano, razočaravši se sredinom na Berkliju, nastavio je da "filozofira" i razvio svoju teoriju muzičke improvizacije, nazvanu “kompozicija u realnom vremenu”. Nešto kao “live mix”, prikupljenih muzičkih stanja, znanja, tehnika i tradicija.
Iako odbija muzičke granice, ostavljajući sebi slobodu potpuno otvorenog dijaloga sa muzičarima na sceni, svojim organskim, emotivnim i transedentnim osećajem za instrument, neminovno džezira. I to celim telom, nosom priljubljenim uz dirke.
U razmeni otvorenih rečenica, Jaron Herman Trio išao je iz tišine u grmljavinu iz prošlosti do praga čiste budućnosti koju njegova generacija upravo stvara.
Ušiju punih crno-belih nota, džezeri i džezisti su otplesali u beogradsku jesen, ispunjeni i zadovoljni što su svoje veče poklonili džezu, i u novim, ne tako slavnim kao u Djukovo vreme, noćima Beogradskog Jazz festivala.
(Vela Veljković/MONDO)
