• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NAPISAO JE "IGRALE SE DELIJE" I "DUNJO MOJA", A SKONČAO U BEDI: Srbi su ga zaboravili, sahranjen je bez spomenika!

Poznate stihove pesama pevamo svaki dan, ali zapravo ne znamo ko ih je napisao.

tozovac-balaševic Izvor: ATA Images

Kada nas je nedavno napustio Predrag Živković Tozovac, mnogi su se prisetili pesama koje je decenijama pevao i koje su već pravi klasici narodne muzike. Jedna od njih je i "Jesen stiže, dunjo moja", opevana i u skoro pa istoimenoj numeri Đorđa Balaševića. Malo ljudi zna da je i ovu, ali i "Igrale se delije", napisao isti čovek - Milorad Petrović Seljančica. Ovog aprila navršilo se stotinu godina kako nas je napustio, umro je 17. aprila 1921, u nemaštini i teško bolestan, sahranjen je o troško države i na grobu nema spomenika.

Kao i niz drugih pesama koje je on napisao stekle su vremenom toliku slavu da su prihvaćene kao "narodne". Na prelazu između 19. i 20. veka Srbija je krenula na "dugo putovanje u Jevropu": odbacivali su se stari običaji, moda i umetnost, a prihvatalo sve što dolazi sa Zapada. I većina pesnika okretala se modernizmu, težeći da drže korak sa svetskim tokovima. A onda je 1902. godine učitelj Milorad Petrović štampao knjigu pesama "Seljančica", gde je pominjao frule i kolo, livade i sokake, šljive ranke i kruške karamanke. Odmah je dobio nadimak po naslovu zbirke, a neke kolege proglasile su ga "zaostalim" i "prostim".

Možda će vas zanimati

Milorad Petrović Seljančica  je izražavao ljubav i čežnju prema školskoj drugarici Ruži Knežević. Kroz pesme joj je poručivao: "moje lane", "jesen stiže", "dođi, dođi", "devojče, vraže". Ubrzo su se venčali. Godine 1902. štampao je prvu zbirku pesama "Seljančice" u Beogradu, sa posvetom "Mojoj Ruži". Dobio je raznovrsne kritike: pohvale zbog vedrine, slikovitosti i ritmičnosti, a zamerke zbog jednostranog nadahnuća.

Međutim, čim su neke od tih pesama počele da se uz muzičku pratnju izvode po poselima, slavama, svadbama i kafanama, pojedinci su ga žestoko napali. U novinama se razvila prepirka, u kojoj su pesnici najavljeni kao "dve megdandžije, oba lirika, jedan iz ćesareva Beča, jedan iz ubavog šumadijskog seoceta Stojnika". U "Pravdi" iz 1907. godine pesnika su čak nazvali "basnoslovno netalentovanim čovekom, koji je s polićem u ruci i prljavim gaćama ušao u literaturu".

Svoju najpoznatiju pesmu smislio je tokom šetnje Kalemegdanom, kada mu se kompozitor Božidar Joksimović požalio da mu za svitu "Mladost" nedostaje upečatljiv završni deo. Seljančica je na parčetu papira pribeležio: "Igrale se delije, nasred zemlje Srbije, sitno kolo do kola čulo se do Stambola..." Objasnio je da se setio saboraca koji su žalili što pri opsadi Jedrena nisu jurišali do "carskog grada ohola", da bi se osvetili zbog petsto godina pod Turcima. Prkosni stihovi dobili su poletnu muziku, a kasnije su uvršćeni u Antologiju srpskih svečanih pesama. 

"Igrale se delije", Simfonijski orkestar RTS-a
Izvor: YouTube/RTS Muzička produkcija - Zvanični kanal

Jedna od njegovih najpoznatijih pesama bila je i "Jesen stiže, dunjo moja", koju je svojevremeno pevao Tozovac i važila je za jedan od njegovih najvećih hitova.

Tozovac nas je napustio 6. aprila, a ovako je izgledao oproštaj od njega.

Ta pesma bila je toliko popularna, da se nalazi u naslovu i tekstu jedne od najlepših balada Đorđa Balaševića, koji je takođe nedavno preminuo od korona virusa.

Veliki "panonski mornar" preminuo je 19. februara, iza sebe je ostavio desetine predivnih pesama, a fotografije i snimci iz Novog Sada nakon njegove smrti dirnuli su sve pravo u srce.

Pogledajte

00:38
D Mol - Pomen Đorđa Balaševića na Trgu Slobode
D Mol - Pomen Đorđa Balaševića na Trgu Slobode
Izvor: MONDO/Milutin Vujičić
Izvor: MONDO/Milutin Vujičić

Pogledajte

00:37
Bakljada na pomenu Đorđa Balaševića
Bakljada na pomenu Đorđa Balaševića
Izvor: MONDO/Milutin Vujičić
Izvor: MONDO/Milutin Vujičić

Javnost je nedavno bila iznenađena činjenicom da je grob Đorđa Balaševića premešten, pročitajte i gde sada počiva muzičar.  

Pred kraj života pesnik je živeo teško, mučen bolešću i nemaštinom. Trećeg marta 1921. godine predosetio je blisku smrt, a porodici je rekao da će izdahnuti tačno za dve nedelje. Sledećeg dana ispevao je stihove: "Umreću kada rađaju se ruže poslednji dah njin ću popit' prvi i odneću ga u grobnicu mračnu da se s njim slade akrepi i crvi".

U "Narodnoj prosveti" početkom aprila pisalo je: "Zaboravljen od sviju i svakoga, teško bolestan i bez ikakve nege i udobnosti traje svoje poslednje dane Milorad M. Petrović, bogomdani pesnik Seljančica, jedan od najznamenitijih pesnika u srpstvu."

Međutim, svaka pomoć je zakasnila, jer je umro 17. aprila 1921. godine na Mihailovcu kod Beograda, nekoliko meseci pre 46. rođendana. U poslednjim trenucima zagledao se u daljinu, a supruzi je kazao: "Međer (turcizam - zaista, stvarno) ću ja na ovom svetu da budem neka velika zverka... Gle, trideset dve vladike! Spremi trideset dve sveće."

Možda će vas zanimati

Sahranjen je na Topčiderskom groblju o trošku države, a njegov grob ostao je bez spomenika. Porodica je čuvala orden koji je dobio od crnogorskog kralja Nikole i još neke radove. U rukopisima su ostali pozorišni komadi sa pevanjem "Čučuk Stana", "Mladost" i "Komadić švajcarskog sira" (po priči Đure Jakšića), opera u jednom činu "Sirotan", zbirka aforizama "Varnice", pesme u prozi "Senke", prepevi "Iz slovenske lirike". Tokom vremena dosta njegovih pesama komponovano je za solo pevanje i hor (Stanislav Binički, Petar Konjović, Stevan Mokranjac i drugi).

Ali stihovi su počeli da žive svoj život, dok je pesnik zanemaren! Godine 1934. supruga Ruža požalila se da će ga svet sasvim zaboraviti, jer se na radiju njegove pesme najavljuju kao "narodne". Napomenula je i da u knjižarama više nema njegovih knjiga, a da zbog nedostatka sredstava ne može sama da ih štampa. U narednim decenijama stručna javnost povremeno se osvrtala na njegovo delo. Između ostalog, čule su se zamerke da je "seljak bez crvenog bana", koji ljubav opisuje udvaranjem, dozivanjem i čežnjom, a ne erotikom, bezobrazlucima i psovkama. Postavilo se pitanje da li je uopšte gubitnik, jer su mu stihovi prešli na muzičko polje gde uveliko caruju "Znaju ga i oni koji za njega nisu čuli. Ako im nije u duhu, nesumnjivo im jeste u uhu."

Od tada su pesnikovo ime i lik počeli da izlaze iz senke zaborava. Njegova bista otkrivena je 2013. godine u gradskom parku u Mladenovcu, a svečanost "Igrale se delije" počela je u Velikoj Ivanči 1915. godine. Iako sa zakašnjenjem, Milorad Petrović Seljančica nagrađen je za svoje težnje da budućim pokolenjima približi nasleđe. Na kraju je zauzeo mesto u srpskoj kulturi kao "trubadur u opancima".

(MONDO/Politikin Zabavnik)

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 8

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

LOLA CG

Ne bi bio " grijeh" da su svi oni koji su se proslavili stihovima počivšeg Srbina, bili humaniji. Ali, eto prilike i posle 100 gidina dacbarem drzava Srbija se potrosi za taj spomenik.

Zarko

Bolje pitajte Matiju Beckovica. On ce da vam objasni kako je ta pesma posvećena Crvenoj zvezdi, a da je mesto na kome su se "delije igrale" kasnije nazvano Marakana.

Rastko

Pevali ovo ili ono akrepi i crvi u grobu svima ce nam doci glave.

SERIJE