Niška Galija, jedan od najdugovečnijih bendova bivše Jugoslavije proslaviće 35 godina karijere koncertima u Centru "Sava" 22. i 23. oktobra.

Kada pogledate protekle tri i po decenije, ceo jedan životni vek, koja su Vam najlepša, a koja možda najteža sećanja na karijeru?

"Najlepša sećanja vezana su za stvaranje i život svakog albuma, a najteža ona koja nemaju veze sa muzikom. Mislim na mnogobrojne zamene teza i poistovećenje mog imena sa raznim političkim, etičkim i mnogim drugim idejama sa kojima nisam imao nikakve veze", kaže Neša Galija za MONDO.

Da li iz ove perspektive možete da zamislite da se bavite nečim drugim osim muzike? Ako da, čime?

"Ne mogu čak ni da zamislim da se bavim bilo čim drugim, za muziku i od muzike živim, jer da nije tako, naročito kada se zna da se od umetnosti u našoj zemlji teško živi, odavno bih se oprobao u nekoj drugoj oblasti".



Posle 20 godina, sviraćete sa Žan-Žakom Roskamom, kojeg publika pamti kao Đoleta. Kako je došlo do ponovne saradnje, i osećate li uzbuđenje zbog ponovnog susreta na bini?

"Žak je zaista bio prepoznatljiv, da tako kažem, simbol Galije. Bili smo prinuđeni da se fizički razdvojimo zbog raspada bivše Jugoslavije, pošto je njegova porodica bila u Hrvatskoj. Zajedno smo nastupili pre otprilike godinu dana u Međugorju, on dolazi na našu proslavu jubileja u Centru "Sava", i neizmerno sam srećan zbog toga".

Najavili ste da će se repertoar sastojati uglavnom od balada. Šta je, po Vama, presudno za pravljenje dobre balade i kako ona nastaje?

"U principu, balada se najteže pravi. Tanka je nit, odnosno premala razlika između lagane pesme i balade, ali sa druge strane ogromna je razlika u njihovim vrednostima. Balada ima posebno mesto kod gotovo svih stvaralaca jer tu dolazi do izražaja muzikalnost i maksimalni prenos emocije do publike i to najčešće bez obaveze da joj je potrebno razumevanje muzike. Balade su najčešće večita tajna za same autore i ja verujem da uglavnom autori nisu svesni trenutka kada one nastaju. Najčešće imaju sopstveni život kojeg postajemo svesni tek posle izvesnog vremena, praktično same balade se otrgnu od svojih stvaralaca i započinju život koji traje onoliko kolika je njihova vrednost".

Koja je Vaša omiljena Galijina, a koja balada nekog drugog izvođača i zašto?

"Od svojih bih izdvojio 'Dodirni me' i 'Gospi'. Među pesmama drugih autora izdvojio bih 'Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš' Bijelog Dugmeta, Bajaginu 'Zažmuri', 'Dođavola sve' Olivera Mandića, 'Kao ptica na mom dlanu' grupe Piloti"...



Da li je u planu snimanje novih pesama ili albuma?

"Pre godinu dana smo objavili album 'Mesto pored prozora'. Sada smo zaokupljeni pripremom koncerta, pa kada prodje gužva tek tada ćemo praviti planove za dalje".

Nagrađivani ste i za muziku za desetine pozorišnih predstava. Da li spremate nešto novo na tom planu i šta?

"Poslednjih par godina nisam radio za pozoriše, nemam za sada ništa u planu, ali bih voleo da u nekom bliskom periodu učestvujem u nekom pozorišnom projektu, jer je pozorište moja velika ljubav i neiscrpan izvor inspiracije".

Radite li muziku za neke buduće filmske projekte?

"Radim muziku za dečiji film 'Vilenjakova priča' reditelja Stevana Đorđevića, koji bi trebalo uskoro da se pojavi. U pitanju je bajka koja nije ekranizovana decenijama kod nas, sa sjajnim motivima, kao poseban izazov za mene jer do sada nisam radio ništa slično", završava Neša Galija.

(MONDO - Bojana Zimonjić)