Iako po treći put u našem glavnom gradu i pred beogradskom publikom, ona mu se nije ništa manje obradovala. Brajan Feri održao je večeras, pred punom dvoranom u Areni, još jedan koncert koji će se pamtiti.
Osnivač benda Roxy Music, savršen vokal, uzor bendovima poput Depeche Mode, Duran Duran, ABC, i mnogih drugih, i kako ga mnogi zovu "stari šarmer" u cipelama za stepovanje, nije bez razloga treći put u Beogradu – publika ima svoje razloge! Magiju! Prvi put slušali smo ga sa obnovljenim bendom Roxy Music u Centru "Sava", a nakon toga ponovo 2007. godine.
Ispred beogradske Arene gužva, red za ulazak, parkinga ni za lek, a paradoksalno, ali istinito, red i za ulaz u VIP zonu, i to kakav red! Tu smo, baš na tom ulazu sreli i gradonačelnika Dragana Đilasa koji je došao da sluša rodonačelnika stare škole "romantičnog rokenrola".
Tačan je bio Feri, posle kratkog usviravanja benda, već u 20.10 na bini se pojavio u elegantnom crnom odelu, u pratnji benda i bek vokala, i naravno neizostavnom klavirskom pratnjom, i počeo "put u središte starog dobrog sentiša".
Iako biste pomislili da će publiku činiti pretežno žene, nije bilo tako – snage su bile ravnomerno raspoređene. I žene i muškarci, i stariji i oni mlađi, pa i poneko dete (koje nas je tu i tamo gađalo kokicama iz lože), drugim rečima – Brajan Feri za sve generacije.
Koncert je otvorio pesmom "I' m Into You", a publici je to bio više nego dobar početak jer ga je nagradila aplauzom i ovacijama. Nije bilo pauze u startu, prvih par pesama su se nizale jedna za drugom i podigle atmosferu taman toliko da dođe pravi trenutak da se pevač obrati publici koja ga po treći put dočekuje sa istim žarom: "Dobro veče, hvala vam, hvala vam puno! Uvek je lepo vratiti se u Beograd".Ispred beogradske Arene gužva, red za ulazak, parkinga ni za lek, a paradoksalno, ali istinito, red i za ulaz u VIP zonu, i to kakav red! Tu smo, baš na tom ulazu sreli i gradonačelnika Dragana Đilasa koji je došao da sluša rodonačelnika stare škole "romantičnog rokenrola".
Tačan je bio Feri, posle kratkog usviravanja benda, već u 20.10 na bini se pojavio u elegantnom crnom odelu, u pratnji benda i bek vokala, i naravno neizostavnom klavirskom pratnjom, i počeo "put u središte starog dobrog sentiša".
Iako biste pomislili da će publiku činiti pretežno žene, nije bilo tako – snage su bile ravnomerno raspoređene. I žene i muškarci, i stariji i oni mlađi, pa i poneko dete (koje nas je tu i tamo gađalo kokicama iz lože), drugim rečima – Brajan Feri za sve generacije.
Koncert se nastavio pesmama, "Slave To Love", "Don't Stop The Dance", "Lets Stick Together" i drugim poznatim hitovima koje je publika iz glasa pevala, neprekidno. Sve je u Areni mirisalo na sedamdesete godine. Bina, bek vokali u kabare zlatnim haljinicama, pa i sam Feri koji se binom kretao lagano, u stilu Frenka Sinatre i koristio svaku priliku da sedne za klavir, zasvira usnu harmoniku, zapleše, ili čak odstepuje par 'lakih koraka'.
Nešto gotovo opipljivo toplo, mekano i nostalgično u Ferijevoj muzici bilo je pokretač, a i pečat na kompletnu atmosferu koja je vladala beogradskom Arenom ove večeri. Žanr koji je gotovo nemoguće opisati, a moguće opipati – svim čulima, ali iz najboljeg pokušaja, to bi bio "romantični žal za rokenrolom".
Brajan Feri nije štedeo pesme Boba Dilana, a i zašto bi!? Publika ih je dočekivala sa oduševljenjem, ali balade su ono što su oni došli da čuju - i čuli su ih, i to kakve!
Nismo mogli a da ne primetimo da je atmosfera dostizala zenit upravo u trenucima kada bi se svi instrumenti utišali, svetla prigušila, a Ferijev duboki vokal postao superioran u odnosu na sve ostalo u sali. Uz tihu pratnju klavira, i povremene deonice na klarinetu, Brajan je otpevao par balada za pamćenje.
Tempo se nije menjao, nije bilo previse prepona i razdrmavanja publike – nije ni bilo potrebe za tim, sve je prosto klizilo, kao i sama njegova muzika, i delovalo sasvim...prirodno - upravo tako kako jeste.
Perfektno usviran bend, bek vokali od čijih savršenih ispevavanja, konstantno da ivici falseta (naravno, namerno) je zastajao dah, sofisticirani, topli ljubavni tekstovi, odlična muzika, i Brajan Feri koji je znao kako da 'na noge' publici donese emociju, bili su delovi pazla koji se složio u ono što se može nazvati – dobar koncert!
(Maša Čović, Petar Stojanović – MONDO)
