Devedesete godine u Srbiji ostale su upamćene po sankcijama, nemaštini, ali i po procvatu specifične supkulture – "žestokih momaka" sa beogradskog asfalta. Pored brzih automobila, brendiranih trenerki i masivnih lanaca, nezaobilazan deo tog folklora bila je i muzika.
Određene pesme postale su bukvalno himne tog vremena. Puštale su se u kultnim klubovima, na splavovima i u kafanama, a njihovi tekstovi i ritmovi savršeno su oslikavali filozofiju života "na ivici", gde su živeli brzo, a ginuli mladi.
Prisetimo se glavnih likova filma "Vidimo se u čitulji" iz kog je jedino Golubović živ:
Evo pesama koje su obeležile jednu eru i bez kojih nijedan izlazak tadašnjeg podzemlja nije mogao da prođe:
1. Ivan Gavrilović – "200 na sat"
Ako je postojao audio-snimak koji je definisao energiju i stil života devedesetih, to je bio ovaj megahit iz 1994. godine. Pesma "200 na sat" postala je instant sinonim za brz život, skupa kola i adrenalin. Žestoki momci su se potpuno identifikovali sa stihovima o brzini i opasnosti. Numera je obeležila eru u kojoj se vozilo bez gledanja u retrovizor, a gume su škripale beogradskim ulicama tačno u ritmu ovog dens hita.
2. Moby Dick – "Kralj kokaina"
Ova pesma iz 1995. godine nije bila samo klupski hit, već brutalno direktna slika onoga što se dešavalo na ulicama. Iako je zamišljena kao društveno-kritička numera koja opisuje mračnu stranu tog vremena, paradoksalno je postala apsolutna himna ekipe koja se bavila tim biznisom. Moćan evrodens ritam i kontroverzan tekst napravili su od ove pesme obaveznu zvučnu podlogu u svim beogradskim klubovima, a stihovi su se orili iz svakog drugog automobila sa zatamnjenim staklima.
Evo šta je Srđan Mobi dik rekao o svojoj muzici 90-ih:
3. B3 – "Olovna ruka"
B3 (Andrija Đogani) doneo je na scenu specifičan, "opasan" imidž koji je savršeno rezonovao sa momcima iz teretana i sa asfalta. Pesma "Olovna ruka" sa svojim agresivnim ritmom i tekstom o snazi, dominaciji i uličnim pravilima postala je nezvanična himna za motivaciju. Puštala se u teretanama gde su se momci spremali za "akcije", ali i u klubovima kada je trebalo pokazati ko drži teritoriju.
4. Džej Ramadanovski – "Nedelja"
Džej je bio neprikosnoveni kralj Dorćola i miljenik svih beogradskih klanova. Njegove pesme su bile obavezni deo svakog slavlja, ali balada "Nedelja" imala je sablasno proročki status. U vremenu kada su se glave gubile svakodnevno u sačekušama, ova pesma je postala neka vrsta himne za ispraćaj onih koji su prerano otišli. Prijatelji stradalih momaka često su je naručivali u pomen na svoje pale drugove, a stihovi o odlasku bez pozdrava pogađali su i one najtvrđe.
5. Aca Lukas – "Kuda idu ljudi kao ja"
Krajem devedesetih, Aca Lukas je napravio revoluciju donevši opasni, rock 'n' roll stav u narodnu muziku. Njegovi nastupi na splavovima i u dvoranama okupljali su kompletnu "elitu" podzemlja. Pesma "Kuda idu ljudi kao ja" postala je apsolutna himna momaka koji su svesno srljali u propast. Lukas je i sam živeo brzim životom, pa je publika osećala tu autentičnost, a momci sa asfalta su u njemu videli svog čoveka za klavijaturama.
6. Marko Bulat – "Prijatelji, braćo, drugovi"
Marko Bulat je bio neprikosnoveni kralj splavova – mesta na koje se devedesetih dolazilo isključivo sa obezbeđenjem i gde su se separei plaćali u devizama. Njegov album "Srebrni letač" iz 1997. godine vrteo se u svakom blindiranom džipu, a pesma "Prijatelji, braćo, drugovi" postala je apsolutni kult. Ova numera je bila zakon za sitne sate na splavu: kada se zagrle najbliskiji saradnici i prijatelji sa asfalta, ljudi koji su delili i dobro i zlo. Sa stihovima koji slave muško prijateljstvo, vernost i zajedničke borbe, pesma je dizala celu kafanu na noge, a uz nju su se skidali lanci i ostavljale basnoslovne napojnice muzici.
Poslušajte:
7. Rođa Raičević – "Tako je suđeno"
Dok su se uz Džeja i Lukasa lomile čaše, uz Rođu Raičevića su se osvajale najlepše devojke tog vremena. Rođa je bio sinonim za šmekerski narodnjak sa primesama popa, a njegove pesme su odjekivale iz najnovijih modela "bembara" i "pajera". Opasni momci su uz hitove poput "Tako je suđeno" pokazivali svoju galantnu, džentlmensku stranu u elitnim klupskim separeima. Rođina muzika donosila je preko potreban glamur i stil u sivilo beogradskog asfalta devedesetih.
Muzika devedesetih u Srbiji bila je mnogo više od obične zabave – bila je verni svedok i ogledalo jednog surovog vremena. Kroz besne dens ritmove koji su pumpali adrenalin i teške kafanske balade, žestoki momci su pronalazili ventil za život koji se često završavao preko noći. Mnogi od glavnih aktera ove liste više nisu među nama, splavovi su promenili estetiku, a marke su zamenili evri. Ipak, ovih sedam pesama i danas, posle više od tri decenije, imaju status preživelih svedoka beogradskog asfalta. One ostaju audio-zapis jedne ere koja se, na sreću ili nesreću, više nikada neće ponoviti.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
