- Struja u Srbiji mogla bi da poskupi već u oktobru ili do kraja godine, a povećanje se procenjuje na 3,7 do 4,7 odsto.
- Planira se i spuštanje granice za plavu tarifu, pa bi deo domaćinstava ranije prelazio u skuplju zonu obračuna.
- EPS treba da podnese zahtev Agenciji za energetiku, koja potom odlučuje o novoj ceni i promeni blok tarifa.
Cena električne energije u Srbiji mogla bi da bude povećana već u oktobru, a najkasnije do kraja godine, dok bi istovremeno mogla da bude promenjena i granica za ulazak u plavu tarifu. To bi značilo da bi deo domaćinstava koja imaju veću potrošnju mogao da plaća struju skuplje nego do sada.
Berzanski analitičar Branislav Jorgić rekao je za Euronews Srbija da je dogovor o povećanju cene već postignut, ali da još nije precizirano kada će nova cena početi da se primenjuje.
Prema njegovim rečima, povećanje bi moglo da bude između 3,7 i 4,7 odsto. Formula predviđa da se na stopu inflacije doda još jedan procentni poen.
"Postoji određena formula, a to je stopa inflacije plus jedan odsto", objasnio je Jorgić.
Menja se i granica za plavu zonu
Osim same cene kilovat-sata, mogla bi da bude promenjena i takozvana blok tarifa, odnosno granice potrošnje koje određuju da li domaćinstvo ulazi u zelenu, plavu ili crvenu zonu.
Prema predlogu, nivo za zelenu tarifu mogao bi da bude spušten. To znači da bi deo domaćinstava koja troše više električne energije ranije prešao u plavu zonu, gde se struja obračunava po višoj ceni. Konačnu proceduru trebalo bi da pokrene Elektroprivreda Srbije. EPS treba da podnese zahtev Agenciji za energetiku, uz podatke o datumu početka primene, visini povećanja i eventualnoj promeni granica blok tarifa. Agencija potom ima rok od 30 dana da da ili uskrati saglasnost.
Zašto se menja cena struje?
Jorgić je podsetio da Međunarodni monetarni fond insistira na tome da cena električne energije više odgovara stvarnim troškovima proizvodnje, dok bi građani koji ne mogu da plate punu cenu trebalo da budu zaštićeni subvencijama. Za te namene predloženo je oko 3,3 milijarde dinara. Ideja je da građani koji mogu da plate ekonomsku cenu to i učine, dok bi pomoć bila usmerena na energetski ugrožena domaćinstva. Povećanje cene bi, s druge strane, trebalo da donese veće prihode EPS-u i smanji potrebu za njegovim subvencionisanjem iz budžeta. Problem za EPS predstavljaju i troškovi uvoza električne energije. Kada domaća proizvodnja nije dovoljna, struja se kupuje na regionalnom tržištu po višim cenama. Dodatni faktor je hidrološka situacija, jer manja proizvodnja hidroelektrana povećava potrebu za drugim izvorima energije.
Šta se dešava sa gasom i naftom?
Kretanje cena energenata na svetskom tržištu dodatno komplikuje situaciju. Jorgić navodi da je nafta u trenutku razgovora bila oko 107-108 dolara po barelu, uz rast od oko 10 odsto za nedelju dana, dok je gas poskupeo oko 12 odsto. Za Srbiju je posebno važno pitanje nastavka aranžmana o snabdevanju ruskim gasom. Produženje bi, prema Jorgićevim rečima, omogućilo kontinuitet snabdevanja i cenu nižu od tržišne, iako bi ona mogla biti viša nego ranije. Istovremeno, važan je i transport gasa preko Bugarske, kao članice Evropske unije. Kada je reč o nafti, Srbija ne može da izbegne uticaj globalnih cena, a država kroz akcize pokušava da ublaži njihov prenos na građane.
Šta će biti sa NIS-om?
Još jedno važno pitanje za energetsko tržište jeste budućnost Naftne industrije Srbije i eventualna promena vlasničke strukture. Jorgić navodi da rokovi za završetak tog procesa ističu krajem meseca, dok bi odnosi između Mađarske i Rusije mogli dodatno uticati na pregovore, imajući u vidu uloge MOL-a i ruskih kompanija u vlasničkoj strukturi. Za građane će, međutim, najneposrednija promena biti ona koju donese nova cena električne energije - posebno ako uz samo poskupljenje bude spušten i prag za ulazak u skuplju tarifnu zonu.
BONUS VIDEO:
· Reaguj