Oprostili smo se od SFRJ, doduše pre mnogo godina, ali u utorak uveče i na daskama pozorišta Atelje 212.
Predstava "Zbogom SFRJ" u režiji i po tekstu Kokana Mladenovića izvedena je premijerno u utorak uveče na sceni Ateljea 212, a da ne bude da nikakve simbolike nema, izvedena je upravo na jedan od najvećih praznika naše bivše zemlje, Dan republike 29. novembar.
Tekst predstave inspirisan je filmom Volfganga Bekera "Zbogom Lenjin" koji je dobio Oskara za najbolji strani film pre nekoliko godina, a govori o tome šta se desilo sa kolektivnim zanosom jednog naroda i kako smo se iz jedne utopije - komunizma preselili u potpuno novu – kapitalizam, a sve to praćeno ratovima, zebnjom, strahom, nemaštinom i jednom porodičnom pričom - pričom porodice koja je u sve to slepo verovala.
Još jedna predstava kojom Atelje pravi "most" između prošle "Next Yu" sezone i ovogodišnje koja nosi naziv "Utopija".
Šta se dogodilo sa velikim idejama, bratstvom i jedinstvom, radnim akcijama, nepokolebljivim entuzijazmom i velikom ljubavlju prema zemlji koja je nestala poput Atlantide, da li bi nam bilo lakše da smo sve to 'prespavali' i probudili se u Srbiji i kako, zapravo, izgleda kolektivna utopija, samo su neka od pitanja na koje 'odgovara' ova predstva.
Glumačku postavu čine Dara Džokić, Miloš Biković, Hana Selimović, Marinko Madžgalj, Ivan Jevtović, Tanja Petrović, Renata Ulmanski i Nenad Ćirić.
Svi su došli "da se oproste"...
Premijera ili "oproštaj od bivše nam zemlje" okupio je Beograd u Ateljeu 212, a to je bilo i za očekivati jer je ova predstava ponela epitet „prve velike premijere“ u Ateljeu 212 u novoj sezoni. Tanja Bošković, Ružica Sokić, Neda Arnerić, Dragan Bjelogrlić, Dubravka Mijatović, Svetozar Cvetković, Verica Rakočević, Biljana Srbljanović...samo su neka od lica koje ste večeras mogli sresti ispred Ateljea.
Reditelj i scenarista Kokan Mladenović, nakon burnog aplauza kojim je publika pozdravila predstavu, nije krio zadovoljstvo obaljenim poslom.
Kako se rodila ideja da obradite ovu temu?
"Smatram da je raspad Jugoslavije još uvek jedna jako aktuelna tema, dugo godina je bilo sramota biti Jugosloven na ovim prostorima. Gotovo dva miliona ljudi koji su se na poslednjem popisu izjasnili kao Jugosloveni su živeli postiđeno nakon svega i bilo ih je sramota da to kažu. Ja jesam Jugosloven. I reakcije ljudi u našim bivšim republikama kada tamo gostujemo sa Ateljeom 212 dokazuju da Jugoslavija itekako postoji, mi smo je fizički ukinuli ali ona je nastavila da živi. Sve što se desilo nakon raspada zemlje nas uverava da je ona imala mnogo razloga da nastavi da postoji, i verovatno i bi da nije bilo nas ovako naopakih".
Reditelj je dodao i da svi valjani pozorišni ljudi i ljudi od umetnosti, inače nikada ne stavljaju granice na svoja dela i da je i bivša Jugoslavija bila malo tržište kad je umetnost u pitanju, a kamoli zemlja u kojoj sad živimo.
Kako ste zadovoljni večerašnjom premijerom?
"Nikada nemam neutralan stvav prema 'materijalu' i sve ono što se desilo bivšoj Jugoslaviji dešavalo se i nama dok smo pripremali ovu predstavu - ljubavi, strasti, svađe, mržnja...Ali eto, prošli smo kroz pet nedelja jednog emotivnog procesa i smatram da je nemoguće raditi na jednoj predstavi koja vas na takav način dira, a da i sami to ne prođete i ne osetite. Glumci su ovu predstavu prihvatili, sve predstave koje glumci 'ponesu na svojim leđima' imaju dug pozorišni život, a to je i najbolji pokazatelj vrednosti".
(MONDO: Tekst: Maša Čović, foto: Petar Stojanović)
Tekst predstave inspirisan je filmom Volfganga Bekera "Zbogom Lenjin" koji je dobio Oskara za najbolji strani film pre nekoliko godina, a govori o tome šta se desilo sa kolektivnim zanosom jednog naroda i kako smo se iz jedne utopije - komunizma preselili u potpuno novu – kapitalizam, a sve to praćeno ratovima, zebnjom, strahom, nemaštinom i jednom porodičnom pričom - pričom porodice koja je u sve to slepo verovala.
Još jedna predstava kojom Atelje pravi "most" između prošle "Next Yu" sezone i ovogodišnje koja nosi naziv "Utopija".
Šta se dogodilo sa velikim idejama, bratstvom i jedinstvom, radnim akcijama, nepokolebljivim entuzijazmom i velikom ljubavlju prema zemlji koja je nestala poput Atlantide, da li bi nam bilo lakše da smo sve to 'prespavali' i probudili se u Srbiji i kako, zapravo, izgleda kolektivna utopija, samo su neka od pitanja na koje 'odgovara' ova predstva.
Glumačku postavu čine Dara Džokić, Miloš Biković, Hana Selimović, Marinko Madžgalj, Ivan Jevtović, Tanja Petrović, Renata Ulmanski i Nenad Ćirić.
Svi su došli "da se oproste"...
Premijera ili "oproštaj od bivše nam zemlje" okupio je Beograd u Ateljeu 212, a to je bilo i za očekivati jer je ova predstava ponela epitet „prve velike premijere“ u Ateljeu 212 u novoj sezoni. Tanja Bošković, Ružica Sokić, Neda Arnerić, Dragan Bjelogrlić, Dubravka Mijatović, Svetozar Cvetković, Verica Rakočević, Biljana Srbljanović...samo su neka od lica koje ste večeras mogli sresti ispred Ateljea.
Reditelj i scenarista Kokan Mladenović, nakon burnog aplauza kojim je publika pozdravila predstavu, nije krio zadovoljstvo obaljenim poslom.
Kako se rodila ideja da obradite ovu temu?
"Smatram da je raspad Jugoslavije još uvek jedna jako aktuelna tema, dugo godina je bilo sramota biti Jugosloven na ovim prostorima. Gotovo dva miliona ljudi koji su se na poslednjem popisu izjasnili kao Jugosloveni su živeli postiđeno nakon svega i bilo ih je sramota da to kažu. Ja jesam Jugosloven. I reakcije ljudi u našim bivšim republikama kada tamo gostujemo sa Ateljeom 212 dokazuju da Jugoslavija itekako postoji, mi smo je fizički ukinuli ali ona je nastavila da živi. Sve što se desilo nakon raspada zemlje nas uverava da je ona imala mnogo razloga da nastavi da postoji, i verovatno i bi da nije bilo nas ovako naopakih".
Reditelj je dodao i da svi valjani pozorišni ljudi i ljudi od umetnosti, inače nikada ne stavljaju granice na svoja dela i da je i bivša Jugoslavija bila malo tržište kad je umetnost u pitanju, a kamoli zemlja u kojoj sad živimo.
Kako ste zadovoljni večerašnjom premijerom?
"Nikada nemam neutralan stvav prema 'materijalu' i sve ono što se desilo bivšoj Jugoslaviji dešavalo se i nama dok smo pripremali ovu predstavu - ljubavi, strasti, svađe, mržnja...Ali eto, prošli smo kroz pet nedelja jednog emotivnog procesa i smatram da je nemoguće raditi na jednoj predstavi koja vas na takav način dira, a da i sami to ne prođete i ne osetite. Glumci su ovu predstavu prihvatili, sve predstave koje glumci 'ponesu na svojim leđima' imaju dug pozorišni život, a to je i najbolji pokazatelj vrednosti".
(MONDO: Tekst: Maša Čović, foto: Petar Stojanović)
