Svi su jednoglasni, Darkwood Dub su na "Jelen live" festivalu, u subotu u ranim jutarnjim satima, bili bolji nego ikada.Posle duge pauze u beogradskim nastupima, uspeli su da zagreju okupljeni auditorijum na ples do samog jutra.
MONDO ekskluzivno saznaje priču u pozadini ovog novog, još boljeg izdanja jednog od najznačajnijih domaćih bendova na prelazu izmedju dva veka.
Na pitanje zašto ih nema toliko dugo, kažu da su zapravo, stalno koncertno aktivni: "Sviramo stalno, i u zemlji i u regionu, ali Beograd uvek zahteva neku posebnu pripremu, kao moraš posebno da organizuješ "beogradski koncert", obično je to sa nekim povodom".
Ako pokušate da definišete Darkvude, biće stvarno teško, ako to pokuša više ljudi, dobićete mnogo različitih gledišta.
"Ima stvari koje zbunjuju ljude, kao što je žanrovska nepripadnost, ne mogu ljudi nigde da nas svrstaju, da kažu da sviramo ovu ili onu muziku, iako se na toj definiciji već 20 godina insistira. U poslednjh par godina to se izgubilo iz prvog plana, mislimo da je to prednost, istraživati muziku kao takvu".
Najčešće problematično pitanje je da li su "gitarski" ili "elektronski" bend.
"Naše trajanje se bukvalno podudara sa razvojem i ekspanzijom elektronske muzike u svetu, to je prva polovina devedesetih i velika ekspanzija drum'n'bass-a, haus muzike i drugih pravaca, a mi smo kao ljudi koji nisu zatucani primili i te uticaje, i razvili neki svoj način rada i način poimanja muzike. Naši ljudi pak, nisu to ispratili na pravi način i otuda nesporazum, otkud mi sa gitarama, a čuju se i druge stvari".
Smatraju da su podele u muzici suvišne.
"Postoji ta veštačka podela na gitarske i negitarske bendove, dešava se da ljudi uopšte ne prepoznaju gitare, jer nemaju klasičan rok zvuk i onda misle da je u pitanju elektronika. Mada je potpuno svejedno, i gitara i bilo koji efekat su samo sredstva".Ono što je novo i čime se bave je rad na novom albumu, u novom, samo njihovom prostoru.
"Snimili smo ploču uživo i zato smo se povukli iz grada, u mirniji kraj gde smo organizovali sebi prostor za rad,da bi sve stvarno bilo "live". To nikada do sada nismo radili, ovo je bila jedinstvena prilika i super je ispalo. Usnimavanjem jednog po jednog instrumenta nešto dobiješ, ali sada mislimo da mnogo više izgubiš, zbog prirode muzike danas".
Zapravo su krenuli na put preispitivanja svog dotadašnjeg načina rada i pronašli nove kanale za uživanje u stvaranju.
"To je pokušaj da se kroz džemsešn uhvati neka posebna atmosfera u trajanju od tri do pet minuta. Dosta se dobro poznajemo i pokušavamo da u zajedničkom radu zadovoljimo svačije kriterijume, zato sve to i traje duže. Ovaj proces je zahtevniji od ostalih, jer mi nismo uvežbali ploču pa onda krenuli da je snimamo, nego smo je pravili i snimali. Ali to je jako zabavno, to smo hteli, krenuli smo u snimanje ne znajući šta će da se desi, a sada smo zadovoljni."
Za njih proces rada na muzici nikada ne prestaje.
"Ovo traje sve zajedno tri godine, da se mi okupljamo i radimo svaki dan. Praktično čim smo objavili prethodni album, počeli smo da spremamo novi. Probali smo u Domu omladine i snimali demo snimke, gomilu, pedesetak, sa namerom da napravimo neku selekciju, medjutim kada smo se smestili i krenuli da snimamo iskoristili smo jako malo od toga, možda dve- tri pesme smo reinkarnirali, ostalo se bazira na improvizaciji. Ovo izgleda studiozno i opušteno u isto vreme, ali ne možeš da govoriš o studioznosti ako sve vreme juriš momenat. Ideja o snimanju uživo i nije bila da mi razmišljamo o svakom detalju te svirke, insistirali smo na spontanosti."
Definitivno daju prednost novom, "živom" sistemu snimanja. Smatraju da je previše vizuelnog u muzici, da se svodi na to da "gledaš muziku u ekranu računara".
"Ovde se gledaš sa živim ljudima i samo se sluša, i nama je to novo, jer mi smo baš mnogo koristili računare kada smo bili mladji, ali danas stvarno minimalno, uglavnom za stvari koje su nama interesantne. One se retko poklapaju sa interesovanjima ostalih korisnika računara u muzici", zaključuju i dodaju da ne žele da koriste računar kao mesto gde sklapaju svoje pesme, "Nas to ne zanima, interesuje nas pre svega kao banka semplova, zvukova, u tom smislu ga koristimo, kao poseban instrument, kao sekvencer, ritam mašinu, ako hoćemo neku posebnu atmosferu".
Smeta im što softveri samo po sebi nameću način rada i razmišljanja, nazivaju takvu muziku "ugridovanom", upakovanom, sa nametnutim jednoobraznim rešenjima, "a i loše je za kičmu", smeju se.
"Svakako je bolje tražiti autentičan zvuk uz pomoć nekih pomagala, mi recimo imamo neke interesantne procesore iz istočne Evrope koji imaju svoj specifičan zvuk, koji kada spojiš sa nekom drugom spravom postane nešto treće što ima svoj poseban kvalitet, dok je u kompjuterskoj muzici sve zatvoreno. Na prvi pogled je sve otvoreno a zapravo veoma ograničavajuće, oni su "dobar sluga a loš gospodar", baš tako".
"Privrženi smo ovom starinskom stilu, možda baš zato što smo bend", zaključuju svoj eksluzivni intervju za MONDO.
Obećavaju da će novi album izdati početkom sledeće godine, za sada se samo oni raduju dok ga lagano doteruju.I sviraju svaki dan gledajući se u oči.
(tekst i foto Vela Veljković, MONDO)
MONDO ekskluzivno saznaje priču u pozadini ovog novog, još boljeg izdanja jednog od najznačajnijih domaćih bendova na prelazu izmedju dva veka.
Na pitanje zašto ih nema toliko dugo, kažu da su zapravo, stalno koncertno aktivni: "Sviramo stalno, i u zemlji i u regionu, ali Beograd uvek zahteva neku posebnu pripremu, kao moraš posebno da organizuješ "beogradski koncert", obično je to sa nekim povodom".
Ako pokušate da definišete Darkvude, biće stvarno teško, ako to pokuša više ljudi, dobićete mnogo različitih gledišta.
"Ima stvari koje zbunjuju ljude, kao što je žanrovska nepripadnost, ne mogu ljudi nigde da nas svrstaju, da kažu da sviramo ovu ili onu muziku, iako se na toj definiciji već 20 godina insistira. U poslednjh par godina to se izgubilo iz prvog plana, mislimo da je to prednost, istraživati muziku kao takvu".
Najčešće problematično pitanje je da li su "gitarski" ili "elektronski" bend.
"Naše trajanje se bukvalno podudara sa razvojem i ekspanzijom elektronske muzike u svetu, to je prva polovina devedesetih i velika ekspanzija drum'n'bass-a, haus muzike i drugih pravaca, a mi smo kao ljudi koji nisu zatucani primili i te uticaje, i razvili neki svoj način rada i način poimanja muzike. Naši ljudi pak, nisu to ispratili na pravi način i otuda nesporazum, otkud mi sa gitarama, a čuju se i druge stvari".
Smatraju da su podele u muzici suvišne.
"Postoji ta veštačka podela na gitarske i negitarske bendove, dešava se da ljudi uopšte ne prepoznaju gitare, jer nemaju klasičan rok zvuk i onda misle da je u pitanju elektronika. Mada je potpuno svejedno, i gitara i bilo koji efekat su samo sredstva".Ono što je novo i čime se bave je rad na novom albumu, u novom, samo njihovom prostoru.
"Snimili smo ploču uživo i zato smo se povukli iz grada, u mirniji kraj gde smo organizovali sebi prostor za rad,da bi sve stvarno bilo "live". To nikada do sada nismo radili, ovo je bila jedinstvena prilika i super je ispalo. Usnimavanjem jednog po jednog instrumenta nešto dobiješ, ali sada mislimo da mnogo više izgubiš, zbog prirode muzike danas".
Zapravo su krenuli na put preispitivanja svog dotadašnjeg načina rada i pronašli nove kanale za uživanje u stvaranju.
"To je pokušaj da se kroz džemsešn uhvati neka posebna atmosfera u trajanju od tri do pet minuta. Dosta se dobro poznajemo i pokušavamo da u zajedničkom radu zadovoljimo svačije kriterijume, zato sve to i traje duže. Ovaj proces je zahtevniji od ostalih, jer mi nismo uvežbali ploču pa onda krenuli da je snimamo, nego smo je pravili i snimali. Ali to je jako zabavno, to smo hteli, krenuli smo u snimanje ne znajući šta će da se desi, a sada smo zadovoljni."
Za njih proces rada na muzici nikada ne prestaje.
"Ovo traje sve zajedno tri godine, da se mi okupljamo i radimo svaki dan. Praktično čim smo objavili prethodni album, počeli smo da spremamo novi. Probali smo u Domu omladine i snimali demo snimke, gomilu, pedesetak, sa namerom da napravimo neku selekciju, medjutim kada smo se smestili i krenuli da snimamo iskoristili smo jako malo od toga, možda dve- tri pesme smo reinkarnirali, ostalo se bazira na improvizaciji. Ovo izgleda studiozno i opušteno u isto vreme, ali ne možeš da govoriš o studioznosti ako sve vreme juriš momenat. Ideja o snimanju uživo i nije bila da mi razmišljamo o svakom detalju te svirke, insistirali smo na spontanosti."
Definitivno daju prednost novom, "živom" sistemu snimanja. Smatraju da je previše vizuelnog u muzici, da se svodi na to da "gledaš muziku u ekranu računara".
"Ovde se gledaš sa živim ljudima i samo se sluša, i nama je to novo, jer mi smo baš mnogo koristili računare kada smo bili mladji, ali danas stvarno minimalno, uglavnom za stvari koje su nama interesantne. One se retko poklapaju sa interesovanjima ostalih korisnika računara u muzici", zaključuju i dodaju da ne žele da koriste računar kao mesto gde sklapaju svoje pesme, "Nas to ne zanima, interesuje nas pre svega kao banka semplova, zvukova, u tom smislu ga koristimo, kao poseban instrument, kao sekvencer, ritam mašinu, ako hoćemo neku posebnu atmosferu".
Smeta im što softveri samo po sebi nameću način rada i razmišljanja, nazivaju takvu muziku "ugridovanom", upakovanom, sa nametnutim jednoobraznim rešenjima, "a i loše je za kičmu", smeju se.
"Svakako je bolje tražiti autentičan zvuk uz pomoć nekih pomagala, mi recimo imamo neke interesantne procesore iz istočne Evrope koji imaju svoj specifičan zvuk, koji kada spojiš sa nekom drugom spravom postane nešto treće što ima svoj poseban kvalitet, dok je u kompjuterskoj muzici sve zatvoreno. Na prvi pogled je sve otvoreno a zapravo veoma ograničavajuće, oni su "dobar sluga a loš gospodar", baš tako".
"Privrženi smo ovom starinskom stilu, možda baš zato što smo bend", zaključuju svoj eksluzivni intervju za MONDO.
Obećavaju da će novi album izdati početkom sledeće godine, za sada se samo oni raduju dok ga lagano doteruju.I sviraju svaki dan gledajući se u oči.
(tekst i foto Vela Veljković, MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.