Nekoliko britanskih glumaca otvorili su debatu o tome ko je zaista napisao dela čuvenog britanskog dramskog pisca Vilijema Šekspira, javio je BBC.
Blizu 300 ljudi potpisalo je "deklaraciju osnovane sumnje", za koju se nadaju da će podstaći dalja istraživanja u vezi sa tim pitanjem.
"Mislim da nijedan pojedinac nije mogao to sam da uradi", rekao je glumac Derek Džekobi.
O Šekspirovom postojanju postoje sačuvana dokumenta, zna se da je rodjen u Stratfordu 1564. godine, ali nigde se ne pominje književnost.
Grupa, u tom smislu, posebno ističe Šekspirov testament u kome je svojoj ženi ostavio "svoj drugi najbolji krevet i nameštaj", a koji ne sadrži nijednu čuvenu frazu i uopšte ne pominje knjige, komade ili pesme.
Grupa "Autorska koalicija Šekspir" tvrdi da je nemoguće da je te drame, u kojima je naglasak na pravu i zakonu, mogao da napiše jedan običan čovek iz 16. veka, koji je ponikao u kući nepismenih ljudi.
Grupa, zatim, postavlja pitanja da li je jedan čovek mogao sve to da napiše, zatim zašto je većina drama smeštena u više klase društva i zašto se nigde ne spominje njegov rodni grad.
Teorije zavere aktivne su još od 18. veka u kojima se navode odredjeni ljudi koji su možda koristili ime Šekspir kao pseudonim. Medju njima se pominje dramski pisac Kristofer Marlou, plemići Edvard de Vere i Fransis Bejkon.
U deklaraciji, koja je objavljena u pozorištu Minerva u Čičesteru, u Zapadnom Saseksu, navode se imena ljudi koja su ranije "sumnjala" u Šekspira, uključujući američkog pisca Marka Tvena, reditelja Orsona Velsa, glumce ser Džona Gilguda i Čarlija Čaplina.
Vilijem Liji, šef katedre za engleski jezik na Univerzitetu Brunel u Londonu, autor prvog magistarskog rada o pitanju autorstva Šekspirovih dela, kaže da je ovo legitimno i "skoro potpuno misteriozno pitanje".
"Ja ne kažem da ćemo mi naći neki odgovor, nije u tome stvar. Osnovno je postaviti pitanje", kaže on.
(MONDO/agencije)
Blizu 300 ljudi potpisalo je "deklaraciju osnovane sumnje", za koju se nadaju da će podstaći dalja istraživanja u vezi sa tim pitanjem.
"Mislim da nijedan pojedinac nije mogao to sam da uradi", rekao je glumac Derek Džekobi.
O Šekspirovom postojanju postoje sačuvana dokumenta, zna se da je rodjen u Stratfordu 1564. godine, ali nigde se ne pominje književnost.
Grupa, u tom smislu, posebno ističe Šekspirov testament u kome je svojoj ženi ostavio "svoj drugi najbolji krevet i nameštaj", a koji ne sadrži nijednu čuvenu frazu i uopšte ne pominje knjige, komade ili pesme.
Grupa "Autorska koalicija Šekspir" tvrdi da je nemoguće da je te drame, u kojima je naglasak na pravu i zakonu, mogao da napiše jedan običan čovek iz 16. veka, koji je ponikao u kući nepismenih ljudi.
Grupa, zatim, postavlja pitanja da li je jedan čovek mogao sve to da napiše, zatim zašto je većina drama smeštena u više klase društva i zašto se nigde ne spominje njegov rodni grad.
Teorije zavere aktivne su još od 18. veka u kojima se navode odredjeni ljudi koji su možda koristili ime Šekspir kao pseudonim. Medju njima se pominje dramski pisac Kristofer Marlou, plemići Edvard de Vere i Fransis Bejkon.
U deklaraciji, koja je objavljena u pozorištu Minerva u Čičesteru, u Zapadnom Saseksu, navode se imena ljudi koja su ranije "sumnjala" u Šekspira, uključujući američkog pisca Marka Tvena, reditelja Orsona Velsa, glumce ser Džona Gilguda i Čarlija Čaplina.
Vilijem Liji, šef katedre za engleski jezik na Univerzitetu Brunel u Londonu, autor prvog magistarskog rada o pitanju autorstva Šekspirovih dela, kaže da je ovo legitimno i "skoro potpuno misteriozno pitanje".
"Ja ne kažem da ćemo mi naći neki odgovor, nije u tome stvar. Osnovno je postaviti pitanje", kaže on.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.