Prvoborci panka u Jugoslaviji, čuveni slovenački sastav Pankrti povodom tridesete godišnjice od osnivanja ponovo će se okupiti 1. decembra za koncert u ljubljanskoj dvorani "Tivoli" - mestu njihovog oproštajnog nastupa 1987. godine, posle čega su planirani nastupi 8. i 9. decembra u Novom Sadu i Beogradu.
Prvoborci panka u Jugoslaviji, čuveni slovenački sastav Pankrti povodom tridesete godišnjice od osnivanja ponovo će se okupiti 1. decembra za koncert u ljubljanskoj dvorani "Tivoli" - mestu njihovog oproštajnog nastupa 1987. godine, posle čega su planirani nastupi 8. i 9. decembra u Novom Sadu i Beogradu.Pevač Pero Lovšin (52) na svoj sajtu www.pero-lovsin.com najavio je ponovno okupljanje "Pankrta", koji su prvi put nastupili "u godini panka" 17. oktobra 1977. u ljubljanskoj gimnaziji Moste-Polje.
Obeležavanje 30. godišnjice osnivanja, Pankrti su počeli ovog meseca u ljubljanskom Muzeju za noviju istoriju, otvaranjem velike izložbe fotografija sa koncerata koje su održali tokom desetogodišnje karijere.
"Kada smo počeli, svirali smo samo za svoj užitak, a sve ostalo bili su sporedni efekti. Uspeli smo jer smo bili deo svetskog pank pokreta koji se nije mogao zaustaviti. Pank je bio zadnji veliki, prelomni trenutak u istoriji rokenrola", izjavio je tom prilikom Lovšin.
Medju prvim pank sastavima u Jugoslaviji, Pankrti (igra reči sa žanrovskom odrednicom pank, koja znači kopilad na slovenačkom jeziku) su na početku karijere šokirali jugoslovensku javnost nespremnu za njihov pank stav i žestoke svirke u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu.
Za debi singl "Lepi in prazni/Ljubljana je bulana" 1978. godine su dobili povoljne recenzije u britanskim muzičkim nedeljnicima "NME" i "Melody Maker".
Uglavnom podržavani od strane muzičke kritike u Jugoslaviji, Pankrti su bili i napadani, poput negativnog osvrta u nedeljniku "Teleks" koji je potpisao Dimitrij Rupel, današnji slovenački ministar inostranih poslova, koji je tada ocenio da su nastupi benda uvredljivi za gradjane i pozvao na ignorisanje panka muzike.
Tadašnji moćnik komunističke partije France Popit izjavio je da muzika Pankrta pljuje po socijalizmu i izaziva fizičku i duhovnu lenost kod omladine.
Posle politički angažovanih pesama "Anarhist", "Tovar'ši jaz vam ne verjamem" i "Ljubljana je bulana" na kompilaciji "Novi pank val" (1980), iste godine objavljuju debi album "Dolgcajt".
Njegov naslednik "Drzavni ljubimci" izabran je za album 1982. godine u glasanju novinara muzičkog časopisa iz Beograda "Džuboks", a sledeći "Rdeči album" (Crveni album) iz 1984. godine donosi čuvenu obradu italijanske revolucionarne pesme "Bandiera Rossa". Posle nešto mekšeg zvuka na albumima "Pesmi sprave" (1985) i "Sekspok" (1987), "Pankrti" su odlučili da prestanu sa radom na oproštajnom koncertu nazvanom "Zadnji pogo u Ljubljani" u "Tivoliju" 10.12.1987. godine.
Pankrti su se još jednom nakratko okupili da bi nastupili kao predgrupa svojim uzorima čuvenim pionirima panka, grupi Sex Pistols, na njihovom koncertu 1996. godine u Ljubljani.
Osim Lovšina, u Pankrtima su bili basista Boris Kramberger, gitaristi Dušan Žiberna, Bogo Pretnar, Mitja Prijatelj i Marko Kavaš, te bubnjari Slavc Colnarič i Matjaž Gantar.
Na slovenačkom muzičkom sajtu www.undermuza.com najavljeno je da će osim ljubljanskog koncerta, gde su predgrupe pank vetrani Niet i Paraf, Pankrti verovatno održati neke koncerte i u drugim državama bivše Jugoslavije, te da nije isključena mogućnost i snimanja povratničkog albuma.
(Beta)
