Del Arno Band je srpska reggae grupa iz Beograda, koja je nastala u jednom stanu u ulici Dimitrije Tucovića, s namerom da stvara muziku kojim će širiti poruke ljubavi, tolerancije i pozitivne energije.

Prošlo je 30 godina od tada, a njihova muzika uradila sve što su osnivači zamislili - i više. Inspirisali su nove generacije, upisali se na mapu svetskih reggae bendova i ne staju. U planu su koncerti kojim će proslaviti ovih "prvih 30 godina". MONDO je imao tu čast i zadovoljstvo da s frontmenom Jovanom Matićem prošeta kroz decenije rada benda. Pođite na putovanje s nama.

Svoj prvi nastup Del Arno bend je imao davne 1987. godine u kultnom klubu "Akademija". Kako pamtite to vreme?

"U to vreme, Akademija je bila zaista evropsko kultno mesto, upisana na svim kulturnim mapama. Samo i jedino najbolji su mogli u njoj da sviraju, i to je bilo pitanje časti u izvesnom smislu, nešto poput nastupa u CBGB-u ili Markee club-u. Tako da mi ni danas nije jasno kako nam je uspelo da dobijemo termin za svoju prvu svirku. Bili smo bend bez izdanja ali nekako dobili smo prostor. Možda je to jedna od ključnih razlika između tog vremena i današnjeg. Dešavalo da početnici nastupaju u važnim prostorima. Nama je taj nastup ostao u izuzetnom sećanju jer nas lansirao kod publike. Četiri, pet hiljada prodatih karata i dva bisa više nego dovoljan podsticaj da se nastavi sa radom. To vreme je bilo vreme širokog interesovanja za kulturu, publika je bila veoma obaveštena i kritična, bilo je to vreme kada je rok pop kultura zauzimala dominantno mesto pa je samim tim odgovornost za izlazak u javnost sa nekim svojim radom bila velika. 

Koje su najveće poteškoće i izazovi s kojima ste se suočavali u ovih 30 godina?

"Nema dobrog puta bez izazova, te smo tako i mi bili suočeni sa istim tokom svih ovih godina. Na početku trebalo je premostiti podozrenje koje je naš odabir pravca izazivao. Treba imati na umu da je 80-ih vladalo mišljenje da 'beli čovek'  nije u stanju na da relevantan način svira 'crnu muziku', osim da eventualno zvuči kao dobra kopija. To je prva prepreka koju smo morali da preskočimo o uverimo sve da smo u stanju da sviramo reggae roots isto toliko dobro koliko i naši uzori. Kasnije, naročito tokom 90-ih izazov je bio raditi to što radimo u uslovima opšte nemaštine. Odabrati reggae kao izraz inače podrazumeva odricanje od mnogo stvari koje donosi bavljanje muzikom na, da kažem estradniji način. Da biste mogli da da imate publiku kad svirate reggae onda morate da budete tačno ono što tvrdite da jeste bez ostatka inače nema prolaza. A to pak podrazumeva određene žrtve, određenu cenu koju morate da platite. Mi smo je platili a to se dodalo ono sto je zadesilo sve tih 90-ih. To vreme nas je koštalo velikg broja članova koji su 'pritisnuti zivotom' odustajali od muzike. Izazov je takođe istrajati na ovako odabranom putu, ali to pitanje je samo relativno, ne pita se monah da li mu je teško da se moli, te se ni reggae muzičar ne pita da li mu je teško da nastavi da širi poruke ljubavi , tolerancije i pozitivne energije, to mu je obaveza i tome je posvećen šta god se desilo. Kroz ove tri decenije, isklesali smo sebi i ovom pravcu mesto na ovim prostorima, uspeli smo da generišemo, inspirišemo čak tri generacije reggae muzičara da krenu našim putem i, na kraju, a time ne može da se podiči ni jedan drugi pravac, uspeli smo da dobijemo spomenik Bobu Marliju, jedini u Evropi.  

Gde i kako je nastao Del Arno Bend i da li ste mislili da ćete 2016. slaviti tridesetogodišnjicu rada ?

"Del Arno Band je nastao odlukom svojih osnivača 2 jula 1986. u Beogradu na 11-om spratu zagrade u ul Dimitrija Tucovića. Tog dana rešili smo da svoje snove pretočimo u stvarnost i učinili prvi korak ka onome što danas ljudi poznaju kao Del Arno Band. Tada još nismo imali ni ime ali smo imali volju i ideju da učinimo sve što možemo da ideju pretočimo u stvarnost. Nismo , bar ja nisam razmišljao o trajanju vec samo o sledećem cilju, dakle odluka da počnemo, pa prostorija za vežbu, pa ljudi koji će raditi, pa pesme koje treba oblikovati, pa prve svirke , pa  prvo snimanje pa… i prođoše tri decenije dok smo se okrenuli. Jedan od osnovih reggae postulata jeste neumorno trajanje i neumorno isporučivanje dobrih vibracija i poruka, hrabrenje ljudi da budu bolji prema drugima.  U  tom smislu vreme nije faktor ali mogu da potvrdim tezu iz pitanja nisam mislio da ćemo dogurati do 30. rođendana".

Kako je bilo svirati reggae u Jugoslaviji, a kako u Srbiji i da li vam nedostaje "ono vreme"?

"Nostalgija nije dobar saveznik. Nedostaje mi mir u kojem je nekadašnja država živela, kada ga uporedim sa korporativnim nemirom u kom danas živimo svi mi. Suočavamo se sa posledicama velike tuge i velikih nesreća kojima smo i mi i naše komšije bili izloženi dugo vremena. Ne bih mogao da poredim kako je bilo svirati u Jugoslaviji sa današnjim vremenom, jednostavno muzika nije zauzimala isto mesto u društvu tada i danas.

Vreme Jugoslavije poklapa se sa vremenom kada su ljudi sa mnogo vise žara pratili događanja u domaćoj muzici i kada je jedan inicijalni uspeh otvarao vrata praktično čitave države, koja je bila više nego respektabilno tržište (preko 20 miliona stanovnika). Danas nije uopšte isto interesovanje za muziku, nije toliko važno što se država promenila koliko se promenila klima, to je osnovna razlika. Ali muzika, srećom nestati neće.

Promenilo se stotinu članova benda, promenila se republika u kojoj živite i stvarate, ako možete da napravite paralelu između "one" i "ove" publike … koliko smo se mi promenili?

"Odgovor na ovo pitanje naslanja se na prethodni. Dok su nekada umetnici imali veliki uticaj na svoju publiku, što je razumljivo jer su delovali u vremenu kada je društveni poredak u kome su radili bio na vrhuncu i mogao je da toleriše čak i one koji šire kritičke poruke o tom sistemu, danas kada se čini da je on na zalasku više nema potrebe za takvim umetnicima. U tom smislu sumnjam da bi i sami Rolling Stones-i mogli, da su početnici, da potpišu ugovor sa izdavačkom kućom danas. Danas, ako je moja procena o zalasku poretka tačna, a verujem da jeste, nije logično očekivati da će sistem da toleriše kritičku umetnost, već će umesto toga da nam ponudi praznoglavu zabavu koja po njega neće biti opasna. Zato danas i nema globalnih zvezda na način na koji su to bili pomenuti 'Stonsi'. Umesto toga, ima sijaset zvezdica koje ne sugerišu ništa na planu svesti i ne predstavljaju nikakvu opasnost po sistem. Kako u svetu, tako i kod nas, slična je situacija - narastaju estradne senzacije sezonu dve i nestaju, a sve ostalo, što bi moglo da oplemeni publiku, ili je možda pokrene i podstakne da drugačije sagledava stavarnost nije zabranjeno, ali je gurnuto u stranu. Tako da je danas ozbiljna autorska muzika neka vrsta kulturne gerile.

Šta se kod vas promenilo i da li se nekada gubio optimizam po kojem je Del Arno poznat?

"Neki naopako imaju tendenciju da optimizam prevode sebi kao priglupost i nevesnost. Međutim vedar duh je preduslov za bilo koji uspešno obavljeni posao. Moram da kažem da me pored svih iskušenja i teških, pa nekad i tragičnih trenutaka, optimizam, vera u bolje sutra nikada nisu napustiili! Nikada nismo prestali da verujemo, a lično nikada nisam prestao da mislim da, pošto sam se već upustio u ovu misiju, nemam pravo da odustanem.

Da li nam je dobra muzika danas potrebnija nego ikada?

"Danas nam je najpotrebnija promena svesti, a za tako nešto dobra muzika uvek može da bude više nego dragoceni saveznik. Da, potrebno nam je, a da li će nam biti dozvoljeno da dopremo do ljudi tu se krije ključ. Da objasnim - nekada je bilo dovoljno da se skupe tri demo benda, stave dva crno-bela plakata ispred SKC-a i da koncert proda preko hiljadu ulaznica.

Danas kvalitetna muzika u našoj zemlji u dvomilionskom Beogradu teško može da dostigne tu vrstu odjeka. Neće biti da smo baš svi pokvarili i da više ne znamo šta je dobra nota, pre će biti da se klima promenila i da nekako teško izlazimo iz već pomenute ilegale u koju smo gurnuti bez svoje volje. Takvo je vreme i nema tu šta da se doda. Ja mogu samo da nastavim da radim onoliko koliko mogu i da se nadam da će to privući ljude , izazvati njihovu znatiželju. Kada vec dođu do nas u koncertnu dvoranu, uopšte ne brinem da li ćemo uspeti da ih zabavimo, to je zagarantovano,  problem je kako nagovoriti ljude da dođu i da neće traćiti vremem i baciti pare!

Kakav savet biste dali klincima koji sanjaju o tome da jednog dana slave 30 godina postojanja?

"Mudri ljudi ne daju savete, danas teško da išta pametno mogu da naučim decu. Oni već sviraju znatno bolje nego što je svirala moja generacija, poznaju svoje instrumente, opremu, praktično sve znaju ali nemaju gde da se  predstave. Kako će to premostiti ne zna , da znam ne bih o tome ni sam pričao. Svakako jedno je sigurno, dobra pesma je dobra pesma, kakvo god pakovanje imala a istrajnost je osnovna odlika onih koji mogu da se nadaju uspehu i dugotrajnosti.

Koji savet biste dali "Jovanu Matiću iz 1986. godine"?

"Možda samo da ne troši uzaludno energiju na stvari koje ne može promeniti, to nas je koštalo vremena i toga bih se rado odrekao da mogu. Ali bolje je opametiti se ikada nego nikada. Inače ne mislim da bih morao, da mogu da ga savetujem, da sugerišem neke velike promene. Uglavnom je radio onako kako treba reggae muzika da se radi.

Reč-dve o koncertu proslave prvih trideset godina? Šta nas očekuje 24. decembra?

"Spremili smo sasvim specijalan program, u Domu omladine ćemo svakako izvesti jednu temeljnu smotru naših prvih 30 godina, podvući ćemo crtu i spremiti se za narednih 30! Pridružiće nam se drugari iz svih perioda rada naše grupe. Svi oni ugradili su sebe u ono što će postati danas, već mogu da kažem više pokret nego bend, pa ćemo u skladu s tim sve da ih ugostimo. Postoji šansa da će u jednom trenutku na bini biti možda i najveći broj muzičara od jednom u poslednje vreme na našoj sceni i to će možda biti najbolja slika o nama, o bendu koji peva 'DAB je tu da spaja'".

Šta možemo da očekujemo u narednom periodu, tačnije da li nas u narednih pet godina očekuju četiri albuma?

"Najveći žal imam što mislim da smo ostali dužni svojoj publici. Jednostavno nismo previše objavili izdanja i to je ono na šta ću se fokusirati u narednom periodu. Zaista želimo da ubrzamo ritam svojih izdanja i tačno je da je načelni plan sa novim producentom da objavimo četiri albuma u narednih 5 godina. Za početak već u martu snimamo nove pesme koje bi trebalo da budu spremne za leto.

Za kraj, preporučite nam pesmu koju bismo svi morali da poslušamo?

"'Neko kao ja' Nikola Čuturilo, slušati i razumeti".

Dodajemo na "spisak" OVE PESME!

"Treći svet" 

"Više nego život"

"Svakog dana reci hvala"  

"Dim iz moje lule"

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.