Poslednjih nekoliko godina su nas iznenadila saopštenja tipa: Taj i taj predstavlja tvoju zemlju na prestižnom muzičkom festivalu. Ovo je pesma, glasaj za nju!
Svaki put biste se, sviđali se vama izvođač i pesma ili ne, malo naljutili, je l' tako? Razlog je prost - niko vas nije pitao!
Takav sistem biranja je popularan u većini zemalja regiona i ostatku Evrope i znajte da niste jedini koji se ljute!
Slažemo se da je Marija Šerifović jedna i jedina i da nas je njena "Molitva" ubola u srce pre nego što ju je izvela na onoj bini, "manula" onim srcima i zatresla halu vriskom iz dubine duše "molitvaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa", ali ta pesma je zvučala carski ne samo zbog nje, kompozitora i tekstopisca. Znate dobro da svi volimo da mislimo da je tu bilo i "našeg" udela – da niste svim srcem zavoleli Maru, pustili suzu na tekst i poslali SMS glas, da li bi je ceo svet čuo iste večeri? Ne.
Ali, upravo je to problem – ta Marija je jedna. I ona neće više da peva na Pesmi Evrovizije. Sećate li se Željkovog "Laneta" i "proklete" Ruslane koja nas je pobedila jer je mlatarala kosom i kožusima? On je pokušao ponovo i iako je osvojio nagradu kao najbolji kompozitor Eurosonga i ponovo stao na binu, čuo se samo "brodolom". Visok plasman, "Željko, ej, on sigurno pobeđuje", ali nama baskuzima to nije dovoljno. Ni tad nismo bili zadovoljni, jer iako je vanserijski talenat, "nisu nas ništa pitali" (doduše, birali smo da li da izvede pesmu na srpskom ili engleskom...).
- Podsetite se pesme koju i dalje spominjete uz "Molitvu"... "Lane moje" za drugo mesto na Eurosongu 2004. godine.
E, pa, problem je rešen – nećemo vas više ni pitati šta hoćete – zvaćemo kompetentne ljude da odaberu umesto vas, proslavljene kompozitore da napišu "pobedničku pesmu" i "idemo do prvog mesta"!
Džaba nam uzvici "Srbija pobeđuje" kad je iskustvo pokazalo da su se neke pesme tek plasirale u finale, a onda završile na "ćao, zdravo" mestu. Sećate li se Moje Tri? Sećate li se pesme? Kako se zvala? Refrena makar? Ne!
Bilo bi nam krivo, ali ne bismo krivili sebe – eto, oni su odabrali, nisu nas pitali! Desilo se da su nas pitali, pa smo umesto "kvariigre" poslali "Ovo je Balkan" na Eurosong... valjda smo išli onom "manje zlo..." ili su fanovi Milana Stankovića u većem broju gledali RTS to veče.
A, nekad smo se stvarno pitali i nije nam bilo važno da li ćemo završiti na prvom ili poslednjem mestu – "Mi smo najbolji, sve druge pesme su sr*nje". I kad bi obrisali patos nama, mi smo bili pobednici, jer je naša pevačicabila najlepša, pevač izvukao onaj ton... i bili smo najjači. Gubili smo, ali smo gubili, nervirali se, psovali, a onda opet pevali tu pesmu zajedno. Jer smo tako mi hteli.
Jer, da citiramo Bregu, odnosno Milana Stankovića "ovo je Balkan".
Kad smo imali taj luksuz da biramo, oh kako smo samo birali – mani incident i bacanje flaša na binu dok smo terali No Name "napolje" zbog krađe glasova i vratili na binu Ognjena Amidžića, Marinka Madžgalja i Luisa, birali smo i da gledamo Anu Nikolić dok vrcka i "skida kaiš na sandali...", kasnije slušamo Ivanu Peters, Aleksu Jelića i Anu Štajdohar, Slobodana Trkulju...
O želji da ponovo biramo sami pričali smo i sa izvođačem Beovizije o čijem se nastupu i dan danas priča - Ognjenu Amidžiću, pevačem Flamingosa koji je oduševio domaću publiku na izboru 2006. godine.
On, Marinko Madžgalj i Luis su 2006. godine izveli "Ludi letnji ples", pesmu koja je "imala sve", ali koja se nije popela na pobedničko postolje zbog "krađe glasova" crnogorskog žirija.
Na binu je umesto Flamingosa izašao dečački bend No Name. Ipak, nije uspeo da otpeva pobedničku pesmu, jer je oteran s bine.
Nekadašnjeg pevača "Ludog letnjeg plesa" smo pitali da li misli da li bi trebalo ponovo organizovati izbor za predstavnika na Eurosongu.
"Iskreno, ne znam da li je bolje da sami biramo predstavnika za Eurosong ili da nam tek tako saopšte. Shvatam da je tu nekoliko faktora u igri - uslovi pod kojima se organizuje, pitanje novca... Bilo bi zaista lepo da se organizuje takmičenje za izbor predstavnika na Eurosongu. Bilo bi lepo da imamo šta da vidimo, čujemo, biramo. Imalo bi smisla", rekao je Amidžić MONDU, a onda se prisetio i svog nastupa.
"To vreme mi je ostalo u lepom sećanju zbog ljudi s kojima smo radili, energije, muzike... I dalje mislim da je gubitak što nismo pobedili na Beoviziji, jer da jesmo sigurno bismo pobedili i na Eurosongu. Te godine je pobedio Lordi, hevimetalci, već sledeće Marija Šerifović, jer su se neke društvene i političke stvari promenile, ali da smo mi uspeli da odemo sigurno bismo pobedili... ili bili pri samom vrhu. Šteta, ali ostala mi je divna uspomena na jedno vreme i divne ljude", dodao je voditelj.
Mišljenje smo tražili i od desetoplasirane predstavnice Srbije na Eurosongu 2015. godine Bojane Stamenov
"Smatram da treba da se napravi izbor jednostavno zbog slobode izbora. I ja sam se ranije sama negde pitala zašto nema izbora, jer to nije fer, ali iz iskustva znam koliko se RTS trudi da pošalje najboljeg izvođača, ali i kakav je to finansijski poduhvat kada je organizacija u pitanju. Eurosong je divno iskustvo, ali i velik projekat. Mislim da bi trebalo vratiti Beoviziju, ali da se nađe nekakav idealan način glasanja - ovo je Balkan i uvek ćemo zbog nečega biti nezadovoljni", rekla je nekadašnja predstavnica Srbije na Pesmi Evrovizije Bojana Stamenov MONDU.
Bojana je dodala da smo mi "imali bar tri ozbiljna promašaja kada su takmičari, odnosno pesme u pitanju", ali da je sve to rezultat činjenice da više nema festivala kao nekad na kojima bismo upoznali nove izvođače i na kojima bi kompozitori imali šansu da se predstave.
"Sve je otišlo dođavola, nama treba festival, ali Internet je danas najveći promoter. Sve će naći put do publike jer se šeruje, gledamo iste emisije, isti program nas bombarduje, iste emisije, baš nam treba još jedna! Zato mislim da bi trebalo organizovati takmičenje, bar sa stručnim žirijem, afirmisanim muzičarima, da ljudi ne moraju da šalju SMS", kaže Bojana.
Predstavnica Srbije na Eurosongu je otkrila i šta je "najveća bruka" Pesme Evrovizije - to što Eurosong nije čuo ni video "Ludi letnji ples" Flamingosa!
"Najveća gre'ota što pesma Flamingosa nije otišla na Pesmu Evrovizije! Kakva je to pesma bila, letnji hit, ples, tekst u kojem se pominju gradovi, Luis na bini... oni bi, ako ne pobedili, uzeli neko od prvih pet mesta! Ali, šta se desilo? Sećam se bila sam klinka i kad su poletele one flašu na binu razmišljala - 'joj, isključite barem kamere, ovo se snima...'. Bila sam zgranuta, zblanuta, i možda će toga uvek biti kod nas. Nismo mi možda dorasli da se 'pravimo Englezi', mi smo, bre, borbeni i srčani, ali ja to volim".
PODSETITE SE MONDO MINUTA S BOJANOM STAMENOV!
Odgovor smo potražili i od lica i glasa Eurosonga koji nas je nekoliko puta tokom prenosa festivalskih večeri slatko nasmejao. Duška Vučinić Lučić ispred RTS-a nam je objasnila sledeće:
"Ovakav način izbora predstavnika je poslednjih godina trend ne samo u Srbiji i regionu, već i u ostalim zemljama Evrope. Izbori za predstavnika su skupi za organizovanje, ali kod nas je presudilo poslednjih nekoliko festivalskih godina kada nismo bili zadovoljni kvalitetom ponuđenog", rekla je voditeljka i komentatorka Eurosonga MONDU i otkrila da su se "nekada događale i stvari koje su nedopustive".
"Dešavalo se da nam kompozitori traže neku vrstu garancije da njihova pesma prođe što nije moguće. Takođe, rekli bismo da se donekle izgubio i taj takmičarski duh. Tada je nastupila faza internih izbora. Mi smo imali međufazu kada bi jedan kompozitor ponudio tri kompozicije, a gledaoci birali predstavnika - pomenućemo Vladu Graića i porodicu Kovač, a poslednje dve godine smo se odlučili za interni izbor. Znači, glavni razlozi za ovakav način izbora predstavnika su finansijske krize i garancija da će pobediti, što je prosto nedopustivo", rekla je Duška Vučinić Lučić.
Shvatate - organizacija je preskupa. Pričamo samo o odlasku delegacije na Eurosong, a sad na to dodajte trošak na organizaciju jednog "domaćeg" Eurosonga na kojem ćemo gledati, slušati i birati ONOG PRAVOG. Ipak, voleli biste da birate, zar ne?