Srbija ima najneuredjeniji i najlošije redulisan medijski prostor u Evropi, ocenila je u utorak profesorka Snježana Milivojević, autorka izveštaja o Srbiji u okviru sveobuhvatnog istraživanja Instituta za otvoreno društvo (OSI) o televizijama u 20 evropskih zemalja.
Srbija ima najneuredjeniji i najlošije redulisan medijski prostor u Evropi, ocenila je u utorak profesorka Snježana Milivojević, autorka izveštaja o Srbiji u okviru sveobuhvatnog istraživanja Instituta za otvoreno društvo (OSI) o televizijama u 20 evropskih zemalja.Na promociji knjige "Televizija u Evropi: regulativa, politika i nezavisnost", koja sadrži rezultate istraživačkog izveštaja Programa OSI za nadgledanje i podršku pristupa Evropskoj uniji (EUMAP), Snježana Milivojević rekla je da situaciju u Srbiji karakteriše pre svega sporo usvajanje i neprimenjivanje zakona.
Ona je ukazala i na teško funkcionisanje nezavisnih regulatornih tela, kašnjenje transformacije državne televizije u javni republički i pokrajinski javni servis i potpuno neregulisani rad komercijalnih televizija.
U tom pogledu je i dvadesetak preporuka koje je Snježana Milivojević iznela u izveštaju o Srbiji, pozivajući skupštinu i vladu, regulatorna tela, kao i profesionalna udruženja da doprinesu usklađivanju medijske oblasti evropskim standardima.
Predstavnici RTS-a negodovali su na promociji zbog pojedinih ocena o toj medijskoj kući i ukazali da su pojedini zaključci doneti na osnovu zastarelih podataka, budući da je istraživanje završeno prošle jeseni.
I članovi Saveta Republičke radiodifuzne afencije Aleksandar Vasić i Slobodan Djorić odbacili su kao neosnovane ocene o nelegitimnosti tog regulatornog tela i nedovoljnoj javnosti njegovog rada.
Dušan Reljić sa Nemačkog instituta za medjunarodne odnose i bezbednost iz Berlina, urednik istraživanja, istakao je da ne postoji jedan model javnog servisa koji bi uspešno funkcionisao u svim zemljama u Evropi, ali je naglasio da postoje opšteprihvatljiva načela kojih se svi mogu pridržavati.
Kao jednu od zajedničkih karakteristika situacije u posmatranim zemljama, on je naveo da "politički i ekonomski pritisci na javne servise postoje svuda".
Politički se ispoljavaju uglavnom u načinu izbora članova regulatornih tela, a ekonomski u vidu zahteva za ubrzano uvodjenja digitalne televizije, predvidjene u EU do 2012-2015.
Reljić je ukazao i na pojavu koncentracije na medijskom tržištu, budući da je sve manje vlasnika medija, pa u pojedinim zemljama dve ili tri televizije obuhvataju i do 80 odsto tržišta.
Kriza javnih servisa ispoljava se i kroz proizvodnju jeftinih programskih sadržaja, kojima pokušavaju da izdrže konkurenciju komercijalnih televizija.
Istraživanje "Televizija u Evropi: regulativa, politika i nezavisnost", čijem je predstavljanju prisustvovala i direktorka programa EUMAP Penelope Farar, jedno je od do sada najsveobuhvatnijih takve vrste.
Svi izveštaji su dostupni na adresi www.eumap.org.
(Beta)
