Gledajući dokumetarac "Jimmy Savile: A British Horror Story" na Netfliksu, nemoguće je ne razmišljati o značenju koje je imao Džimi Sejvil, o njegovom mestu u savremenoj britanskoj kulturi i uticaju – naizgled bezazlenom, a zatim iznenada razorno toksičnom koji je imao na toliko života.
Dokumentarac Rovana Dikona očigledno je napravljen za globalnu publiku. Ipak, pozadina je toliko detaljno obrađena da je iznenađujuće razotkrivajuća, čak iako ste već donekle upoznati s ovim događajima. To ukazuje na suštinsku istinu o kolektivnom odnosu Britanije prema Sejvilu. Sejvil nije manipulisao i obmanjivao samo svoje žrtve, već čitavu kulturu i naciju i nikada nije odgovarao za svoje zločine, jer mu se slepo verovalo budući da je bio miljenik javnosti, poznato Tv lice, i da je uživao veliki uticaj. Smatrali su ga ekscentikom koji se nikada nije ženio, niti je ikada uslikan sa partnerkom, a jeziva istina o njegovoj izopačenosti isplivala je tek godinama nakon njegove smrti u 84. godini.
Pogledajte trejler:
I to je činio postepeno, tokom neverovatno dugog perioda. Kao rezultat toga, dok se sve to dešavalo, vrlo malo ljudi je uopšte shvatalo koliko je to duboko nenormalno. Zato je ono što se otkrilo nakon njegove smrti 2011. godine za mnoge bilo kao grubo buđenje iz dugog, uznemirujućeg sna.
Decenija zlostavljanja dece po bolnicama i ustanovama
U bolnicama, ustanovama za maloletnike u pritvoru, u njegovim brojnim rezidencijama i ko zna gde još, Džimi Sejvil je decenijama se*sualno zlostavljao decu, često ometenu u razvoju ili u kolicima. Duboko u sebi mnogi su to znali, a neretko u intervjuima pitali su ga da li je istina ono što kruži o njemu - da voli devojčice, što je on odbijao na šalu i odlučno negirao.
Čak šta više, toliko je uspeo da svojom ličnošću i uticajem zavede celokupnu britansku javnost, da su mu poverili da bez ikakve stručne pozadine i kvalifikacije,vodi jednu od bolnica u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ovo je bilo kao da su mu predali ključ za perverzije i iživljavanjakoja su se odigravala iza zatvorenih vrata.
Zapanjujuće hrabro svedočenje Samante Braun, jedne od Sejvilovih žrtava u ovom Netflixovom dokumentarcu, predstavlja gotovo nepodnošljivo živopisno svedočanstvo o patnji koju je izazvao.
Decenijama unazad, Džimi Sjevil je bio svuda. Bio je DJ na "omiljenoj nacionalnoj" radio stanici, BBC Radio 1. Vodio je kultnu emisiju Top of the Pops, virtuelnu muzičku tačku okupljanja oko koje se otprilike trećina zemlje okupljala svake četvrtka uveče. Trčao je London Maraton u humanitarne svrhe, pomagao finansijski mnogim ustanovama, te su ga zbog toga gledali kao velikog dobrotovora, da bi se kasnije ispostavilo da je u tome video iskupljenje za grehe i "kartu za raj".
Bio je na bini na koncertima predstavljajući The Beatles-e ili The Rolling Stones-e. Mogli ste ga videti kako se rukuje sa Princom Čarlsom ili Margaret Tačer. I naravno, ostvarivao je dečije snove svakog subotnjeg popodneva u emisiji "Jim'll Fix It" uz koju su generacije odrastale.
Ovo je, očigledno, bio deo plana. Sejvil je pokrivao sve baze, a tužno je to što, kako film podseća, "Jim’ll Fix It" – gde su dečiji snovi pomagani da se ostvare na nacionalnoj televiziji – bio je briljantna ideja za TV emisiju. U prvom delu dokumentarca postoji zaista šarmantan snimak u kojem školarac vodi svog omiljenog nastavnika na popodnevni čaj u luksuznom restoranu. Drugi odlazi na set Star Trek i, očiju širom otvorenih od čuđenja, upoznaje Kapetana Kirka. Ovi trenuci su, ispostavlja se, bili samo paravan za zlostavljanje dece. Sada je nemoguće odvojiti ih od onoga što je on činio.
U intervjuima su stidljivo pokušavali da mu postave pitanje o šuškanjima iza kuloara o njegovim pedofilskim tendencijama, ali nikada nije postojao nijedan dokaz, a on je sve vešto izbegavao. U dokumentarcu navodi reči koje su kasnije imale potpuno drugačije značenje:
"Ne mislim da sam preterano pametan, niti da je to najvažnije u životu. U životu je najvažnije biti lukav, a ja to jesam".
Britanska nacija sahranila ga je u zlatnom kovčegu, sa najvećim počastima - ipak, kraljica mu je za života dodelila orden časti.
Tek nekoliko godina nakon njegove smrti, žrtve zlostavljanja su smogle hrabrosti da istupe u javnost sa jezivim pričama, što je ostavilo javnost u šoku i neverici - kako je moguće da je neko za života uzdizan u nebesa, a iza maske krio se pravi demon?
Nakon što se saznalo za njegove zločine, ozlojeđeni meštani Lidsa, rodnog grada u kom je sahranjen, uklonili su njegovu nadgrobnu ploču, pa su otišli toliko daleko da su uništitli i zloslutni natpis kojim je, čini se, Džimi hteo svima da se nasmeje u lice što je za života prošao neopaženo i nekažnjeno:
"Bilo je dobro dok je trajalo".
Danas mesto njegovog groba ostaje potpuno neobeleženo...
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
