Zvezda serije "Žica" i filmova "Mendela - Dug put do slobode", "Prometej", "Američki gangster", Idris Elba kreće u najveći, fizički i mentalni izazov u svojoj karijeri - trenira da postane profesionalni kik-bokser kako bi se borio protiv iskusnog borca u ringu u meču bez ograničenja.

Saradnja ovog glumca sa kompanijom Discovery Networks International pruža gledaocima mogućnost da zavire dublje u svet 45-godišnjeg Idrisa Elbe - običnog čoveka, a ne Idrisa Elbe - glumca, prikazujući šta ga sve motiviše, koje su njegove težnje u životu, koji su to izazovi sa kojima se suočava i koje želi da prevaziđe.

Ovo nije gluma, već stvarnost!

Serija je snimana na nekoliko lokacija: u Britaniji, na Kubi, u Japanu, Južnoj Africi i na Tajlandu. Sastoji se od tri jednosatne epizode. Premijera serijala "Idris Elba: Borac" zakazana je za subotu, 15. april u 21 sat na Discovery kanalu.


Kroz teške treninge, Idris otkriva šta je zaista potrebno da se postane profesionalni borac i forsiraće sebe do krajnjih granica kako bi prevazišao bol i strah, usavršio specijalne tehnike i veštine, i osigurao da njegovo telo i um budu spremni za borbu.

Kako bi povećali njegove šanse da učestvuje u glavnom događaju, Idrisu će pomagati bivši svetski šampioni i treneri, koji će u obuku uključiti neuobičajene metode treniranja i režime ishrane. Elba se u mladosti rekreativno bavio kik-boksom, ali se nikada nije borio profesionalno.

"Profesionalna borba je bila moja dugogodišnja ambicija. Ulazak u ring kako bih testirao sebe je izazov koji sam tražio već neko vreme", kaže ovaj glumac, koji je dao intvervju za MONDO posredstvom kolega sa Discovery Channel-a.

Da li ćemo u seriji biti u prilici da vidimo kako postajete profesionalni borac ili je serija više o vama kao glumcu i DJ-u koji postaje borac?

Idris: "U pitanju je moja transformacija u profesionalnog borca. Na tome je akcenat, ne toliko o meni kao osobi ili glumcu".

Kako su reagovali ostali borci kada ste im rekli da ćete da pokušate da postanete profesionalac za manje od 12 meseci?

Idris: "Mnogi od njih nisu mogli da razumeju zašto uopšte to radim. Neki su mislili da sam lud, neki da sam hrabar. Neki su mislili da je to sjajno, dok drugi nisu delili to mišljenje. Bilo je različitih reakcija".

Šta je bio najgori i najbrutalniji deo vašeg treninga?

Idris: "Najgori deo je bilo buđenje u 5 ujutru i trčanje 5 kilometara. Trening je bio veoma naporan. Dok sam trenirao, istovremeno sam snimao i dva filma, što je dodatno doprinelo tome da mi je bilo veoma teško. Prvih šest meseci treninga su bili posebno brutalni jer sam bio bez kondicije, ali posle je postalo malo lakše. Trening i promena načina ishrane teško su mi pali jer su podrazumevali potpunu promenu dotadašnjeg načina života".

Kako je izgledao vaš trening?

Idris: "Prva tri, četiri meseca sam trenirao kako bih svoju kondiciju doveo dotle da uopšte mogu da počnem da treniram za borbe. U seriji ćete videti da sam se povredio odmah na samom početku i morali smo da pauziramo snimanje nekoliko meseci. Lekari su me čak upozorili da ne bi trebalo da se borim. Međutim, ja sam nastavio da treniram i lagano se oporavljao. U početku su to bile vežbe snage i kardio treninzi, kao i posebne vežbe za jačanje mišića. Tek nakon par meseci, kada sam dobio dozvolu od lekara da mogu da se borim, krenuli su pravi treninzi baš usmereni učenju tehnika borbe. Počeo sam da učim kako da postanem K1 borac - K1 je podvrsta maj taja. Manje je brutalan, ne smete da koristite laktove, a postoje i još neki udarci koji nisu dozvoljeni. U svakom slučaju, jutra bih počinjao trčanjem oko 4, 5 kilometara, a onda bih imao trening sa fokuserima i džakovima. Sa fokuserima bih trenirao tri do četiri runde, pri čemu je svaka runda trajala oko 5 minuta. Zatim su išle vežbe snage: sklekovi, trbušnjaci, slobodno penjanje i druge. Svaki trening je imao tri ili četiri faze, od čega je poslednja faza bila u ringu, kada sam mogao da vidim kako će borba izgledati. Deo treninga u ringu mi je bio omiljeni. Kada sam kondiciju doveo u red i kada sam osetio da polako postajem borac, počeo sam više da se bavim samom borbom i strategijama, a ne samo fitnesom".


Šta vaša porodica misli o ovome? Da li je neko pokušao da vas odvrati?

Idris: "Moja mama nikako nije bila oduševljena. Bila je veoma zabrinuta. Došla je na jednu borbu i to je bilo strašno. Takođe, doveo sam mnogo prijatelja i članova porodice na moju prvu amatersku borbu i oni nisu mogli da veruju šta ja to radim. Borba je bila nerešena, ali sam u trećoj rundi bio prilično jako nokautiran aperkatom koji me je oborio na zemlju i nikom nije bilo prijatno. Osim toga, tokom borbe, u periodima između rundi, u sali je bilo tiho jer su to momenti za našu koncentraciju. E u tim trenucima je moja mama vikala: 'Popij vode! Ne daj mu da te udari u glavu! Zašto ovo radiš? Da li ti je potreban inhalator za astmu?'. Malo je reći da mi je bilo neprijatno (smeh)".


Proputovali ste svet, susreli ste se sa mnogo profesionalaca i razgovarali ste o mnogim tehnikama borbe. Šta je za vas bilo najkorisnije od svega što ste saznali?

Idris: "Mislim da je za mene prelomni trenutak bio odlazak na Kubu gde sam se borio sa dva borca, obojica su bili bokseri i maj taj borci. Ono što je posebno na Kubi ostavilo utisak na mene je to što tamo nema 'fancy' teretana i nekih 'fancy' tehnika. Bio je to samo veoma naporan rad po velikim vrućinama. Sećam se da sam nakon prvog dana treninga na Kubi došao kući i maltene pao u nesvest. Bio sam strašno iscrpljen, a trenirao sam samo dva sata. Tako da je Kuba na mene ostavila veliki utisak i utisci sa Kube su me pratili kasnije do kraja".

Šta vam je bio najteži izazov u vezi sa ovim projektom?

Idris: "Bilo je teško u određenim trenucima. Nekoliko puta sam bio na ivici da odustanem. Na početku sam povredio leđa i hteo sam da odustanem. Osim toga, morate u početku da izgubite 60 rundi pre nego što osvojite bar dve. Nadobijao sam se udaraca i to mi nikako nije prijalo".

Kako je to na vas uticalo psihički?

Idris: "Ego mi je bio povređen mnogo, mnogo, mnogo puta, što je u suštini bilo dobro. Inače, nemam neki preveliki ego, ali nije lako kada od nekog manjeg od vas dobijete batine, na primer".

Koliko ste promenili način ishrane?

Idris: "Poprilično! Tokom snimanja shvatio sam da u stvari imam alergiju na mnoge namirnice koje sam do tada redovno konzumirao. U situaciji kada je trebalo ovako naporno trenirati, shvatio sam da mi ne prija neka hrana. Recimo, pšenica i kukuruz koje sam do tada jeo svaki dan, u stvari su radili na štetu mog metabolizma. To mi je veoma teško palo jer sam ljubitelj testa, pirinča, piva, a sve sam to morao da izbacim iz ishrane. I čim sam to uradio izgubio sam mnogo kilograma, a dobio puno energije. Trenutno sam na 'peskatarijan' dijeti - jedem mnogo ribe, piletine i povrća. I to je to. Inače, interesantno je to što mi je lekar rekao da bih kolabirao nakon četiri meseca treninga da nisam pormenio način ishrane jer telo ne bi moglo da podnese taj tempo sa hranom koju sam ranije uzimao".

Šta je sledeće kada je boks u pitanju?

Idris: "Definitivno ću nastaviti da treniram. Ali neću se više boriti. Borbe su prilično zastrašujuće iskustvo. Mislim da sam trenutno u životnoj formi i svakako ću nastaviti da treniram jer se dobro osećam".



Da li je ovo za vas bilo emotivno iskustvo?

Idris: "Definitivno! Iskreno, sve u vezi sa borbama doživeo sam vrlo emotivno. Osim toga, sa trenerima sam se jako dobro upoznao i između nas se stvorila jaka veza. Nikada neću zaboraviti izraz u očima mog trenera dok se borim za vazduh ili se naprežem da izdržim još jednu rundu. Njegov pogled mi je podsticao da pronađem dodatnu snagu u sebi i da izdržim. Čoveče, to je sve bilo jako emotivno!".

Kakve emocije ste osećali nakon što se oglasilo zvono za kraj borbe kada ste konačno postigli svoj cilj i pobedili protivnika?

Idris: "Pre svega - osetio sam olakšanje! A opet, osećao sam se kao neki krvožednik, zato što kada sam nokautirao protivnika sve što sam želeo bilo je da on ustane da bih ga nokautirao ponovo. To zvuči prilično mračno, ali jednostavno, želeo sam duže da se borim jer sam toliko trenirao, a sad je sve bilo gotovo za manje od dva minuta. Dakle, sa jedne strane sam osećao olakšanje, dok sam s druge strane želeo još borbe. Mislim da je stvar i u adrenalinu, jer gledalo me je mnogo ljudi u Betnal Grin distriktu u Londonu gde se održavala ta borba. Atmosfera je bila ekstatična!".

Da li ste upoznali neke žene borce?

Idris: "Da! I ono što sam otkrio bilo je prilično iznenađujuće - žene borci koje sam upoznao tokom ovog putovanja bile su mnogo jače od bilo kog muškarca koga sam upoznao. Mnogo, mnogo jače. Razgovarao sam sa jednom od njih i radi se upravo o tome da ih je to što su žene činilo toliko jakim. Žene ne odustaju. Muškarci će odustati nakon par teških udaraca, a žene ne. Da sam se oslonio samo na svoj 'alfa mužjak' deo ličnosti, verovatno ne bih uspeo jer moj ego ne bi podneo tolike udarce. Oslanjao sam se na ženski deo svoje ličnosti kako bih izdržao".


Koliko se razlikuje snimanje borbe za film i prava borba?

Idris: "Mnogo. Kad se snima borba u pitanju je koreografija. Mora sve da se uradi tako da izgleda stvarno i to često može da izgleda loše i usiljeno ako se ne uradi dobro. Kod prave borbe, samo ideš i - gubiš ili pobeđuješ. Kada snimaš, ako napraviš grešku, snimanje se prekida i moraš ispočetka. Toga nema kod prave borbe, nema reditelja da vikne: 'Seci!'".