Najskuplja šolja na svetu godinama bila zaboravljena, u kutiji ispod kreveta.
Britanac Džon Veber prodaće na aukciji šolju koju je nasledio od svog dede a za koju se kasnije ispostavilo da je stara više od 2.000 godina.
Ukoliko su tačna predviđanja stručnjaka, ova šolja bi mogla da dostigne cenu od milion dolara.
"Poklon koji je dobio od dede je pravo izgubljeno blago ", rekao je jedan od stručnjaka koji su analizirali šolju.
Veberu je deda poklonio šolju, za koju je mislio da je od bronze, 1945. godine. Šolja visoka 14 centimetara otada je stajala u kutiji od cipela, gurnutoj ispod Veberovog kreveta.
Tek nedavno ju je izvadio i ustanovio da je od zlata, a ne od bronze. Šolja je ukrašena malim bistama dve žene, koje gledaju u suprotnim pravcima.
"Deda je uvek sakupljao najneobičnije stvari. Ovu šolju sam kao mali koristio kao metu za gađanje" otkrio je Veber (70).
Laboratorija, u koju su ga poslali stručnjaci Britanskog muzeja, utvrdila je da šolja datira iz III ili IV veka p.n.e. i da najverovatnije pripada drevnom Ahemenidskom carstvu koje se prostiralo od Irana do Libije i koje je bilo najveće kraljevstvo starog sveta sve dok ga nije pokorio Aleksandar Veliki 330. godinepre nove ere .
Način izrade šolje - skovane od jednog komada zlata - nagoveštava da datira upravo iz tog perioda, zaključili su stručnjaci.
(MONDO)
Ukoliko su tačna predviđanja stručnjaka, ova šolja bi mogla da dostigne cenu od milion dolara.
"Poklon koji je dobio od dede je pravo izgubljeno blago ", rekao je jedan od stručnjaka koji su analizirali šolju.
Veberu je deda poklonio šolju, za koju je mislio da je od bronze, 1945. godine. Šolja visoka 14 centimetara otada je stajala u kutiji od cipela, gurnutoj ispod Veberovog kreveta.
Tek nedavno ju je izvadio i ustanovio da je od zlata, a ne od bronze. Šolja je ukrašena malim bistama dve žene, koje gledaju u suprotnim pravcima.
"Deda je uvek sakupljao najneobičnije stvari. Ovu šolju sam kao mali koristio kao metu za gađanje" otkrio je Veber (70).
Laboratorija, u koju su ga poslali stručnjaci Britanskog muzeja, utvrdila je da šolja datira iz III ili IV veka p.n.e. i da najverovatnije pripada drevnom Ahemenidskom carstvu koje se prostiralo od Irana do Libije i koje je bilo najveće kraljevstvo starog sveta sve dok ga nije pokorio Aleksandar Veliki 330. godinepre nove ere .
Način izrade šolje - skovane od jednog komada zlata - nagoveštava da datira upravo iz tog perioda, zaključili su stručnjaci.
(MONDO)
