Papina garda, koja danas ima samo 100 pripadnika, u nedelju je obeležila 500 godina postojanja. Pre tačno pet vekova, papa Julije Drugi okupio je Švajcarce koje je pozvao da brane njega i Vatikansku palatu.
Papina garda, koja danas ima samo 100 pripadnika, u nedelju je obeležila 500 godina postojanja. Pre tačno pet vekova, papa Julije Drugi okupio je Švajcarce koje je pozvao da brane njega i Vatikansku palatu.
Papina garda je jedna od najstarijih, i sasvim sigurno najmanja, a verovatno i najpitoresknija vojska na svetu i jedina koju čine isključivo stranci. U papinu stražu primaju se samo švajcarski državljani katoličke veroispovesti. To se zadržalo do danas.
Na ceremoniji u nedelju papa Benedikt XVI zahvalio se Švajcarskoj gardi za 500 godina službe i zaštite vrhovnih katoličkih poglavara. "Hvala vam za 500 godina službe!", rekao je papa čuvarima, koji su stajali na trgu Svetog Petra u Rimu obučeni u svoje tradicionalne plavo-žute uniformame.
Ranije u nedelju, drugi čovek Vatikana, kardinal Anđelo Sodano služio je misu u Sikstinskoj kapeli za sadašnje pripadnike garde i njihove porodice, što je bio zvanični početak obeležavanja godišnjice.
Švajcarska garda do sada je čuvala 42. papa.
Papina straža ili Cohors helvetica naslednik je plaćenika koje je Sveta Stolica, poput drugih država, angažovala za svoju odbranu još od 14. veka. Papa Julije Drugi odlučio je od njih učini stalan sastav profesionalnih vojnika, pa je kantone u Švajcarskoj Konfederaciji obavestio 1505. da namerava da angažuje 200 vojnike za zaštitu svoje palate.
U istoriji Vatikana zabeleženi su mnogi primeri hrabrosti švajcarskih gardista, a 1527. godine spasili su papu Klementa Sedmog od napada nemačkih trupa pod vodjstvom Karla Petog Habsburškog. Tada je 147 gardista poginulo štiteći papin beg.
Papina švajcarska straža menjala je brojnost mnogo puta. Sada u punom sastavu broji u sve 100 pripadnika. Do 1979. bilo ih je ukupno 90, a tada je, tek izabrani, papa Jovan Pavle Drugi potpisao već pripremljenu reformu i uvećao taj deo Oružanih snaga za 10 odsto (pored Švajcaraca postoji i savremeno opremljena Stražarska služba sa 130 agenata s obaveznom slušalicom u uhu i mikrofonom u reveru, po uzoru na FBI, a naoružani su i čuvari s oznakom Petrovih ključeva na reveru, koji paze na druge objekte u Vatikanu).
Pripadnici garde služe tri godine. Obaveza je da ne mogu biti niži od 174 santimetara, mada se tom pravilu poslednjih godina gleda kroz prste. Plata je oko 2.000 evra, uz stan i hranu. Ipak, vremena su se promenila, pa je u Švajcarskoj sve teže naći mladiće spremne na trogodišnju vernost papi i svakodnevno stajanje ispred palate, bez ikakvog pomeranja.
Garda je prava meta za turiste, pre svega zbog uniforme, tačnije odore. Odeća je novija od same garde. U početku su se gardisti sami snalazili, ali su se vremenom svi oblačili isto. Šarenu uniformu odredio je 1548. godine papa Pavle Treći. Uniforme je dizajnirao Rafael Sancio, odlučivši se za rukave sa prorezima, a istu odeću je koristio i Volt Dizni za Snežanu.
Svoj sadašnji izgled uniforma je dobila 1914. godine, a ime redizajnera ostala je jedna od vatikanskih tajni.
Tokom sledećih šest meseci, Vatikan i Švajcarska će organizovati više ceremonija, koncerata, izložbi i skupova, a kulminacija će biti simbolični marš 150 švajcarskih najamnika od Švajcarske do Vatikana.
(MONDO)
Papina garda je jedna od najstarijih, i sasvim sigurno najmanja, a verovatno i najpitoresknija vojska na svetu i jedina koju čine isključivo stranci. U papinu stražu primaju se samo švajcarski državljani katoličke veroispovesti. To se zadržalo do danas.
Na ceremoniji u nedelju papa Benedikt XVI zahvalio se Švajcarskoj gardi za 500 godina službe i zaštite vrhovnih katoličkih poglavara. "Hvala vam za 500 godina službe!", rekao je papa čuvarima, koji su stajali na trgu Svetog Petra u Rimu obučeni u svoje tradicionalne plavo-žute uniformame.
Ranije u nedelju, drugi čovek Vatikana, kardinal Anđelo Sodano služio je misu u Sikstinskoj kapeli za sadašnje pripadnike garde i njihove porodice, što je bio zvanični početak obeležavanja godišnjice.
Švajcarska garda do sada je čuvala 42. papa.
Papina straža ili Cohors helvetica naslednik je plaćenika koje je Sveta Stolica, poput drugih država, angažovala za svoju odbranu još od 14. veka. Papa Julije Drugi odlučio je od njih učini stalan sastav profesionalnih vojnika, pa je kantone u Švajcarskoj Konfederaciji obavestio 1505. da namerava da angažuje 200 vojnike za zaštitu svoje palate.
U istoriji Vatikana zabeleženi su mnogi primeri hrabrosti švajcarskih gardista, a 1527. godine spasili su papu Klementa Sedmog od napada nemačkih trupa pod vodjstvom Karla Petog Habsburškog. Tada je 147 gardista poginulo štiteći papin beg.
Papina švajcarska straža menjala je brojnost mnogo puta. Sada u punom sastavu broji u sve 100 pripadnika. Do 1979. bilo ih je ukupno 90, a tada je, tek izabrani, papa Jovan Pavle Drugi potpisao već pripremljenu reformu i uvećao taj deo Oružanih snaga za 10 odsto (pored Švajcaraca postoji i savremeno opremljena Stražarska služba sa 130 agenata s obaveznom slušalicom u uhu i mikrofonom u reveru, po uzoru na FBI, a naoružani su i čuvari s oznakom Petrovih ključeva na reveru, koji paze na druge objekte u Vatikanu).
Uniforma kao odeća Snežane
Pripadnici straže moraju da budu iz Švajcarske i da su katoličke veroispovesti. Ranije je bilo propisano da dolaze iz kantona gde se govori nemački, ali je potom dozvoljeno regrutovanje i mladićima iz kantona sa francuskim i italijanskim govornim područjem.Pripadnici garde služe tri godine. Obaveza je da ne mogu biti niži od 174 santimetara, mada se tom pravilu poslednjih godina gleda kroz prste. Plata je oko 2.000 evra, uz stan i hranu. Ipak, vremena su se promenila, pa je u Švajcarskoj sve teže naći mladiće spremne na trogodišnju vernost papi i svakodnevno stajanje ispred palate, bez ikakvog pomeranja.
Garda je prava meta za turiste, pre svega zbog uniforme, tačnije odore. Odeća je novija od same garde. U početku su se gardisti sami snalazili, ali su se vremenom svi oblačili isto. Šarenu uniformu odredio je 1548. godine papa Pavle Treći. Uniforme je dizajnirao Rafael Sancio, odlučivši se za rukave sa prorezima, a istu odeću je koristio i Volt Dizni za Snežanu.
Svoj sadašnji izgled uniforma je dobila 1914. godine, a ime redizajnera ostala je jedna od vatikanskih tajni.
Tokom sledećih šest meseci, Vatikan i Švajcarska će organizovati više ceremonija, koncerata, izložbi i skupova, a kulminacija će biti simbolični marš 150 švajcarskih najamnika od Švajcarske do Vatikana.
(MONDO)
