Da su Srbi najduhovitiji narod na svetu, pokazuje i ovaj oglas za prodaju automobila koji je napisala jedna Beograđanka ili Beograđanin sa bujnom maštom!
Oglasi baš i nisu neko zanimljivo štivo za čitanje, ali jedna Beograđanka uspela je od opisa za prodaju automobila da napravi čistu poeziju.
Naime, ona je odlučila da proda polovna kola, Opel Astru Cosmo, iz 2010. godine, za koja se očigledno toliko vezala da je počela da ga doživljava kao ljudsko biće, odnosno "frajera iz Nemačke". Opis Astre i razlog za prodaju, prenosimo u celosti.
Auto priča priču o svojoj vlasnici:
"Rekla mi je da sam joj drugi (auto) i ja sam joj poverovao. Svidelo joj se što sam iz Nemačke, imam pasoš koji vredi, što sam malo prešao i to što sam bio "unfallfrei" (guglajte šta to znači). Htela je da sedne u nešto što je kao novo. Mnogo joj se dopalo i to što imam najviši paket opreme; govorila je da sam njen COSMOs. Posebno su je oduševile moje alu felne, 18-ice, shvatio sam da je žešća ložana, ali mi nije smetalo, nekako mi je sve to bilo slatko.
Vozili smo se svuda - ona, njene 'hot' drugarice, porodica, slučajni prolaznici kojima je trebao prevoz. Na putu do posla se uvek šminkala, jela, telefonirala,...da je imala još neku ruku verovatno bi pravila palačinke, jer je to bilo jedino što je umela da "skuva".
Nisam se ljutio ni kad me očeše o neku žardinjeru, pa čak ni kad me čukne o banderu koja 'odjednom iskoči' dok ona izlazi sa parkinga... Znate to su one bandere koje se same stvore, baš kad neka plavuša ide u rikverc. Praštao sam joj jer je kukala više od mene. Onda, da bi se iskupila, odvede me na servis kod ovlašćenih dilera, pukne više para nego što bi trebalo, pa tako umiri savest.
Nikom nije dala da mi priđe sa cigarom, a kamoli sedne, uvek me je držala cakum pakum - sve sem gepeka. Tamo je držala ceo svoj život, plus garderober, cipelarnik, escajg, lopatu, kozmetiku, opremu za trening i poklone za saobraćajce...Falio je samo mrtav čovek i pop da ga osvešta.
Bio sam uz nju dok se smejala, radovala, slavila uspehe, a najviše sam joj značio kad je bila tužna, jer sam tad samo ja mogao da je utešim - pustim omiljenu muziku, odvedem je na neko mirno mesto i pustim je da bude svoja... Najteže su mi padali njeni solistički koncerti dok me vozi. Znala je da uzme mikrofon i da peva iz sveg glasa, kao da je Marija Šerifović u najmanju ruku, a realno zvuči kao loše operisani transvestit. Svima je pričala da sam ja njena bebica i najveća ljubav.
Otkud onda ja ovde pored toliko jake i čvrste veze, pitate se vi, a Boga mi i ja. Eto gospođica se istripovala da je kul da se uda i da ima dete i sad u tom istom, gore pomenutom gepeku, nema mesta za najveća kolica koja ste u životu videli. Kao kiklopa da je dobila, a ne minijaturnu devojčicu. Hoće da me proda i eno je kuka svaki dan kako joj je teško, nada se da se niko neće javiti kako bi mogla da sačuva sve predivne uspomene koje smo imali.
Ja ovde samo tražim nekog iole gotivnog vlasnika da zajedno idemo u avanture."
Pa ko bi mogao da odoli ovakvom opisu?
