U Australiji je ovog vikenda uspešno testiran novi tip mlaznih raketnih motora pod oznakom "hajšot III" (Hyshot) koji bi u budućnosti mogao da omogući interkontinentalne letove brzinom koja sedam puta premašuje brzinu zvuka, objavile su svetske agencije.
U Australiji je ovog vikenda uspešno testiran novi tip mlaznih raketnih motora pod oznakom "hajšot III" (Hyshot) koji bi u budućnosti mogao da omogući interkontinentalne letove brzinom koja sedam puta premašuje brzinu zvuka, objavile su svetske agencije.Uspešno testiranje novog tipa motora za rakete, koji je konstruisala britanska kompanija "Kinetik" (Qinetiq), otvorilo je mogućnost za superbrza interkontinentalna putovanja, ali i za značajno smanjenje troškova slanja manjih tovara u kosmos.
Let od Londona do Sidneja bi, na primer, u slučaju primene novog raketnog pogona, trajao samo oko dva sata.
Motor je isproban na raketi koja pripada univerzitetu u Kvinslendu.
Prvo, neuspešno testiranje motora "hajšot" obavljeno je 2001. godine, a raketa je odletela izvan predviđene trase.
Motor koji se na engleskom zove skraćeno "skramdžet" (scramjet - Supersonic Combustion Ramjet) je jednostavan, što se mehanike tiče, a sav kiseonik potreban za sagorevanje vodoničnog goriva uzima iz vazduha.
Upravo zahvaljujući tome bi, kako ističu stručnjaci, taj tip motora mogao da bude efikasniji od konvencionalnih raketnih motora, jer mu nisu potrebne zalihe kiseonika, a uređajima u koje bi motori bili montirani to bi omogućilo da sa sobom nose više goriva.
"Skramdžeti", povrh svega, počinju da rade tek pošto je postignuta brzina pet puta veća od brzine zvuka - pet mahova. Pri toj brzini je vazduh koji protiče kroz motor sabijan i dovoljno je topao da bi došlo do sagorevanja. Brzo širenje gasa obezbeđuje pomak ka napred.
Upravo radi postizanja te kritične brzine "hajšhot III" je pričvršćen u prednji deo konvencionalne rakete i pušten na visinu od 330 kilometara odakle je padao nazad ka Zemlji. Pri silasku je dostigao brzinu od 7,6 mahova, znači preko 9.000 kilometara na sat.
Naučnici su na raspolaganju imali samo šest sekundi da prate razvoj situacije pre nego što je motor vredan milion funti udario u zemlju.
Isti eksperiment, koji u značajnoj meri treba da smanji finansijske izdatke neophodne za startovanje raketa, sproveden u SAD, međutim, nije uspeo. Tamo je eksperiment finansirao internet milijarder Elon Mask.
Raketu "falkon 1" (Falcon), koja je korišćena u tom neuspelom testiranju, konstruisala je kalifornijska firma "Spejseks" (Space Exploration Tećnologies - SpaceX), jedna od 20 firmi koje konkurišu za dodelu komercijalnih ugovora sa američkom svemirskom agencijom NASA za isporuku tovara u svemir, na Međunarodnu kosmičku stanicu, ili za prevoz kosmonauta.
Oba eksperimenta su, prema današnjem pisanju slovačkog dnevnika "Pravda" pokazala da je svemir prestao da bude samo u domenu interesa vlada i država i da sve više interesovanja za njega pokazuje privatni kapital.
Ove godine će pod okriljem konzorcijuma "Hajšhot" biti obavljena tri testiranja tog superbrzog mlaznog motora. Drugi će proizvesti Japanska vazduhoplovna istraživačka agencija, a za treću probu zadužena je Australijska organizacija za zaštitu nauke i tehnologije čiji bi model trebalo da dostigne brzinu od 10 mahova, odnosno gotovo 12.000 kilometara za sat.
(Tanjug)
