Drevni narodi uzgajali su ljutu papriku još pre 6.000 godina, pre nego što su počeli da se bave grnčarstvom i ostalim zanatima.
Uzgajivanje ljute paprike, biljke poreklom iz južnog i centralnog dela Amerike, počelo je još pre više od 6.000 godina i starije je od pronalaska grnčarstva, saopštili su svetski naučnici.Ekipa medjunarodnih naučnika je uspela da otkrije i opiše dugu istoriju uzgajivanja ljute paprike, putem analiziranja mikrofosila pronadjenih na kamenju koji se koristio za mlevenje semenki te biljke.
To su za sada najstariji tragovi o tome.
"Do sada smo mislili da su preci velikih civilizacija sa viših predela, kao što su Inke i Asteci, prvi počeli sa naprednijim poljoprivrednim tehnikama uzgajivanja biljaka", rekao je kanadski naučnik Skot Rejmond.
Rejmond je rekao da sada postoje dokazi da su ljutu papriku počeli da gaje narodi iz tropskih predela Amerike, kao i iz nižih predela.
Naučnici su naveli da je ljuta paprika poreklom iz Bolivije, ali je kasnije doneta i u druge delove američkog kontinenta.
Oni su pronašli tragove semenki paprike na sedam lokacija, medju kojima Ekvador, i ocenili su da su ti fosili stari oko 6.100 godina.
Ljuta paprika je bogata kalcijumom i vitaminima A i C. Postoje razne vrste te biljke - od blage do veoma ljute paprike.
(Beta)
