Postoji deo Beograda koji zovu i ulična galerija zbog brojnih grafita. Većinu njih je nacrtao dečko iz kraja, Milan Milosavljević Deroks.
Počeo je da crta davne 1997. godine sa drugarima iz kraja, jer je, kako kaže, želeo da pobedi sivilo u koje je Beograd tada bio obojen.
"U to vreme nisam mogao da sačuvam dva spreja u kući, morao sam da izađem i da ih potrošim. Nije mi bilo lako da ih nabavim, bilo je tu dosta odvajanja od užine. Mnogo užina treba da se preskoči da bi imao za jedan ozbiljan sprej", objasnio nam je Milan.
Kada su grafiti preko noći počeli da se pojavljuju po ovom inače mirnom kraju, komšije su se pitale ko ih crta. Tada su Milan i njegov drugar, malo iz šale, malo iz ponosa, na jednom zidu nacrtali svoje portrete kao odgovor.
"Mene komšije gotive, kukaju mi što nema novih grafita. U početku je tu možda bila neka mala kočnica, ali to je vrlo kratko trajalo, sad smo zvezde u kraju", pohvalio nam se Milan.
Jasno se seća trenutka kada je prvi put bio potpuno zadovoljan protretom koji je nacrtao i kada je shvatio da je to ono čime bi voleo da se bavi.
"Bio sam treća godina srednje škole kada sam uradio prvi portret po fotografiji jednog momka na Dorćolu, pokojnika u tom trenutku. Njegovi prijatelji su me zamolili da uradim taj portret, ja nisam bio siguran da li umem, ali sam hrabro pokušao i ispalo je fantastično. Tada sam shvatio da meni to ide i da ja to mogu", rekao nam je Deroks.
Danas je Milan, odnosno Deroks, poznat po svom radu i lepo zarađuje od njega. Zovu ga da crta portrete, reklame za firme, ali čak i da oslika dečije sobe.
"Diznijevi junaci mogu veoma lepo da ispadnu kada se crtaju sprejevima. U suštini, sve što je nacrtano na papiru mogu da pretvorim u grafit. Obično to košta između 30 i 50 evra, nekad čak i 100 po kvadratnom metru, pa mogu da kažem da fino zarađujem od toga.
Još jedna stvar po kojoj je Milan poseban je i diploma Fakulteta primenjenih umetnosti, smer zidno slikarstvo, tako da priče o crtačima grafita kao delikventima definitivno padaju u vodu.
