Ulazim isključivo u fensi kola!

Moj slucaj "teskog drzavnog fakulteta": Imam 35, ne radim, nemam ni dana radnog staza, ali zaradjujem izmedju prosecnog i dobrog (ne pitajte ni kako ni sta, uglavnom nije nikakav oblik kriminala). Skola me nikad nije narocito zanimala, zavrsio sam smesni Megatrend da skinem matorce sa vrata i dobijem formalno taj VII stepen, ali nikad ozbiljnije nisam pokusavao da nadjem posao "u struci", jer me to nije zanimalo. Upoznam pre godinu dana devojku, zavrsila "tezak drzavni fakultet", magistar, takodje 35 godina, radi u opstini na znacajnom i "vidjenom" mestu, nebitno kom. Devojka skromna, lepa i normalna. Bilo nam prelepo, izmedju nas dvoje sve idealno. Bez namere da zvucim pateticno, pogotovu kad to prica covek u 35-oj, ali svaki trenutak sa njom je bio prekratak i nedovoljno dugacak, kao kad ste dete, pa kupite zeton za Luna park i pre nego sto i postanete svesni voznje - gotovo. Tako mi je bilo sa njom, uvek je mogla jos jedna voznja. Jedan dan odemo do nje, da me upozna sa njenima. To cak nije ni bilo upoznavanje tipa "ovo vam je buduci zet", vec normalno i regularno upoznavanje, bez nekih hardcore namera. Cim sam seo, nakon sto mi je prezrivo pruzila ruku i gledala negde pored-iznad mene, umesto u mene, gospodja mama je pocela svoj monolog. Par kurtoaznih recenica kako ona veruje da sam ja dobar decko, ali ipak... ona misli da njena cerka treba da se uda za nekog "svog ranga" (mislim da sam je citirao). Na primer doktor ili neka slicna titula. Devojka vec ustala, ne moze da progovori od šoka, a po njenoj reakciji vidim da je gospodji mami rekla da slucajno ne prica nesto tako, ali gospodja mama je ocigledno procenila da druge (i bolje) prilike nece biti, pa je bacila sve karte na sto i samo joj je samo kratko odrezala - "Ti da cutis kad ja pricam!" i nastavila svoje. Podrsku je imala u mladjoj cerki (takodje zavrsila "tezak drzavni fakultet"), koja je isto mislila da ja nisam dostojan njene sestre i svo vreme je uvredjeno vrtela nosem, sa kratkotrajnim prekidima samo kad bi gospodja mama govorila nesto narocito vazno. Iako je posle 2 minuta bilo ocigledno da je to kuca u kojoj vlada matrijarhat, ipak su za sto dovukle i muza/oca, koji doduse nista nije rekao, ali mu je bilo naredjeno da se slozi. I da se ne javlja. Gospodja mama me je posredno vredjala nekih 10-ak minuta sadrzajnog besmisla. Bio sam zapanjen cinenjicom do koje mere se ona obavestila ne samo o meni, nego i o mojima (koji su takodje prosek - majka u penziji, cale obicni sluzbenik). Ono jeste da ni gospodja mama nije nista zavrsila i da je manje-vise isto kao i moji, ali ocigledno je mislila da su "teski drzavni fakulteti" njenih cerki porodicna titula, koja se nekako preliva i na nju i uzdize je iznad proseka, kojeg se tako snobovski gnusa. Kad je zavrsila, jedno 10-ak sekundi sam se mislio da li da joj kazem ono sto bi trebalo, a to je da je pokondirena malogradjanska tikva, koja umislja da moze da upravlja tudjim zivotima. Onda sam pogledao devojku, koja je izgledala kao da su je izvukli iz kola posle saobracajke i momentalno odustao. Rekao sam: "Gospodjo, budite ljubazni, uzmite parce papira i olovku da zapisete moj broj." -"Zasto bi meni trebao vas broj?", pita ona. -"Budite ljubazni, reci cu vam." Ona uzme. -"06..... To vam je moj broj. Vasa cerka ga ima, ali ona vam ga ne bi dala, zato sacuvajte tu cedulju. Razmislite par dana ili makar do sutra o tome sto ste mi rekli. Ukoliko vaš i gospodinov (i tu pokazem na oca) odgovor o nasoj vezi i dalje bude negativan - ja vam dajem rec da cu raskinuti sa vasom cerkom i prekinuti svaki kontakt. Samo bih vas jos jednom zamolio da dobro i pazljivo razmislite. Prijatno svima." I izadjem. To je bilo uvece. Vec sutra ujutru oko 10 zvoni telefon. Gospodja mama. Kaze razmisljala je celu noc i ipak ostaje pri stavu da ja nisam za njenu cerku. Samo sam kratko rekao "U redu. Ispostovacu ono sto sam Vam obecao. Prijatno." Stvarno sam raskinuo posle toga. Ona me molila da ne raskidamo, jer me volela, kao i ja nju. Svi su mi, naravno, rekli da sam idiot. Ne bi to bila prva veza gde se roditelji protive, pa ih je mnogo zavrseno srecnim brakom. Da, znam ja to i sam. Mogao sam prosto da je zaprosim, ona bi sigurno pristala i da je dovedem kod mene. Gospodja mama bi mogla samo da place. Ali ja nisam tip koji ce da uzme devojku tek tako i da ga bas za.ole u kakvim je odnosima sa njenom familijom, a to u ovom slucaju podrazumeva nikakve odnose, kao da smo se odselili na Island. I nije problem bila samo mama, vec oni kao da su jedno, bukvalno svi su bili protiv. Ako je neko i bio za, vesto su ga sakrili. Ja zaista ne zelim da me neko celog zivota kune, ogovara, gleda popreko ili sta vec. Ako misle da mogu i zasluzuju bolje - u redu, ne zelim da im kvarim srecu. Proslo je 6 meseci od tada. Od zajednickih prijatelja sam cuo da joj jos uvek nisu nasli doktora. Devojka ima 35 godina, verovatno se nece ni udati. Ja nemam vise nikakvih iluzija da cu se ozeniti, otkad sam raskinuo sa njom nijednu nisam ni pogledao i znam da bih svaku sledecu poredio sa njom. Iskreno, nemam vise ni volje, ni zivaca, ni vremena da krecem ispocetka. Sje.ali su njen zivot, sje.ali su moj zivot. Zbog neceg cega 99,99% nece ni biti. Naravoucenije: kad uspete da prevazidjete sve prepreke sa svojim partnerom, kad nadjete nekog lepog i normalnog kome nisu bitne stvari tipa ima li titulu i da li je zavrsio "tezak drzavni fakultet", i kad vam se bude cinilo da je svet Vaš i da je nebo granica - znajte da su tu i roditelji, a njima je sigurno stalo do svega nabrojanog.

Kako se niko ne dotakne teme o muškim sponzorušama, s obzirom da ih u poslednje vreme ima sve više!

Stvarno mislim da i muskarci i devojke preteruju sa nekim grupisanjem momaka i cura po razlicitim kategorijama. Moje neko iskustvo me uci da jednostavno svako izabere ono sto mu treba tj.ono sto ga privuce u trenutku. Bilo je perioda kad sam ko tinejdzer ludovao za napucenim, isfoliranim, ovakvim-onakvim curama ali jednostavno to me lozilo tad. Bile su neke dobre neke pak lose ali da nije bilo njih ne bih sada znao da bolje biram sta zelim. Jednostavno ja sam npr.shvstio da takve cure nisu za mene a verovatno ni ja za njih. Sada kao malo ozbiljniji znam sta imam i sta bih voleo da stvorim od veze i ljubavi pa mi u tom smislu i veze traju duze ili krace. Jednostavno ili se nadjemo ili ne i kraj price. A sto ce tice "riba" sa jakim drzavnim fakultetima molim vas manite se tih prica i kvalifikacija. U vezi treba da se dvoje nadju pre svega u ljubavi, pogledima na svet, zeljenoj buducnosti pre svega izmedju njih dvoje sve ostalo je prazna prica. Jaka mi je ta ljubav ako cu da je biram preko indeksa. Pozdrav i uzivajte u ljubavi i osecanjima.