Dubrovčanke su definitivno dobile priliku da shvate zašto su dijamanti najbolji prijatelji žena. Jedan od najbogatijih Rusa Viktor Vekselberg doveo je ovde putujuću izložbu svoje lične kolekcije Uskršnjih jaja i ostalog nakita čuvene draguljarske porodice Faberže.
Dubrovčanke su definitivno dobile priliku da shvate zašto su dijamanti najbolji prijatelji žena. Jedan od najbogatijih Rusa Viktor Vekselberg doveo je ovde putujuću izložbu svoje lične kolekcije Uskršnjih jaja i ostalog nakita čuvene draguljarske porodice Faberže.Za dve nedelje, više od 25.000 turista i Dubrovčana posetilo je najvredniju i najskupoceniju izložbu u istoriji Hrvatske i čitave bivše Jugoslavije. Vekselbergova kolekcija sadrži devet od ukupno 42 Uskršnja jaja, koja su naručila poslednja dva cara iz dinastije Romanov, Aleksandar III i njegov sin Nikolaj II. Jaja su u sebi imala iznenadjenje i pažljivi muževi poklanjali su ih za Uskrs svojim ženama Mariji Fjodorovnoj i Aleksandri Fjodorovnoj.
Prema procenama magazina "Forbs", Vekselberg, osnivač fondacije "Spona vremena", posvećene vraćanju carskog blaga u Rusiju, "težak" je 11 milijardi dolara. Medju glavnim kupovinama Fondacije nalazi se upravo kolekcija izložena u Dubrovniku, kao i crkvena zvona moskovskog manastira Danilov, koja su se nalazila na Univerzitetu Harvard.
Fondacija je vlasnik druge najveće kolekcije carskog nakita, koja pored uskršnjih jaja sadrži skoro 200 predmeta, vrednih više od 100 miliona dolara. Vekselberg je otkupio kolekciju 2004. godine od naslednika medijskog magnata Malkolma Forbsa, koji ju je sakupljao nekoliko decenija.
Najveći broj jaja, njih deset, nalaze se u vlasništvu Muzeja u Kremlju. Po muzejima u SAD evidentirano ih je 13, kraljica Elizabeta je vlasnik tri, dva su u vlasništvu Sandoz fondacije, jedan u posedu monegaške kneževske porodice, a preostala četiri nalaze se po privatnim zbirkama.
Porodična radionica Faberže, osnovana 1842. godine u Sankt Petersburgu, proizvodila je širok spektar predmeta: od unikatnih, naručenih od carske porodice i drugih vladara iz sveta, do masovno proizvedenih predmeta - nakita, srebrnog posudja i pribora za jelo, skupocene galanterije i predmeta od poludragog kamenja.
Carici Mariji Fjodorovnoj "zapali" su za oko 1882. godine predmeti koji su nosili, u to vreme jedva poznatu, oznaku "Faberže". Njenom oduševljenju nije bilo kraja, pa je Faberžeu tri godine kasnije dodeljena počasna titula nabavljača ruskog Carskog dvora, a 1890. godine "procenitelja Kabineta Njegove Carske Visosti".
Ovo je bilo dovoljno da Faberže postane poznat i izvan Rusije, a 1897. godine postao je dvorski draguljar kraljeva Švedske i Norveške. Ostali zaljubljenici u njegova dela plemenitog roda bili su članovi engleske kraljevske porodice, bugarskog princa Ferdinanda, sijamskog kralja. Faberžeov rad obeležio je epohu s kraja 19. i početka 20. veka, što potvrdjuju i mnoge nagrade na evropskim izložbama umetnosti i industrije, medju kojima je najznačajnija zlatna medalja na Svetskoj izložbi u Parizu, i odlikovanje Legije časti koje je dobio 1890. godine.
Početkom 20. veka, kompanija je doživljavala zvezdane trenutke. Imala je 500 radnika u ograncima u Sankt Petersburgu, Moskvi, Odesi, Kijevu i Londonu. Draguljarski radovi Karla Faberžea postali su poznati i cenjeni u celom svetu. U kompaniji su bile ujedinjene razne radionice, čiji su vlasnici na temelju nacrta i rešenja radili isključivo po uputstvima samog Faberžea.
No, i ova porodica morala je da podeli sudbinu carske porodice koja ju je proslavila, kao i dekadentnog kraja evropske aristokratije. Izbijanje Oktobarske revolucije 1917. godine označio je kraj sjajne epohe. Carska porodica je streljana, a Odbor za likvidaciju draguljarskih kompanija započeo je s radom u Rusiji. Porodica Faberže proterana je u Evropu, ostavljajući za sobom svoj stari način života.
Viktor Vekselberg jedan je od najbogatijih pripadnika "Forbsove" liste, koji letuje u Dubrovniku. Pre tri godine, kupio je vilu u naselju Loznica za pet miliona evra, učinivši je najskuplje plaćenom nekretninom svih vremena u Hrvatskoj. Zanimljivo je da je najpre ponudio "samo" 2,5 miliona evra za kuću površine 400 kvm, ali pošto vlasnici nisu pristali, dao je ponudu kojoj se jednostavno ne može odoleti – 4,5 miliona evra. Vekselberg je dodao još pola miliona za nameštaj u kući, koji mu se mnogo dopao.
Pošto je ove godine rešio da renovira svoj letnjikovac, zakupio je vilu "Šeherezadu" na šest meseci za 1,5 milion evra, ili nekih 8,500 evra dnevno. Valjda da bi mogao da plati toliki račun, kupio je i firmu Tifon Labirint koja ima eksluzivno sedmogodišnje pravo na upravljanje elitnim restoranom "Labirint" u zidinama starog Dubrovnika, gde račun za večeru vrlo lako može preći 1,000 evra po osobi.
Medju njegovim prijateljima su većina ruskih oligarha, a u njegovoj vili gostuju i Roman Abramovič, te gradonačelnik Jurij Lužkov čija žena je jedina milijarderka medju Rusima. Naravno, prijatelji su mu se odužili za gostoprimstvo kupujući mu omanje ostrvo površine 30 ari u blizini dubrovačkog ostrva Šipan.
Fotogaleriju sa izložbe možete videti ovde.
(Tekst: MONDO - Boris Milićević, Foto: Dubrovnik PartneR)
