Prijateljski nastrojen pas može da učini da se stariji ljudi osećaju manje izolovanim, a izgleda da nije važno da li je u pitanju pravi četvoronožac ili robot, zaključili su stručnjaci sa Univerziteta Sent Luisa.
Tim s ovog univerziteta, predvođen dr Vilijamom Benksom, profesorom gerijatrije, uporedio je uticaj mešanca Sparkija, psa dugih ušiju, teškog 16 kilograma, i robota AIBO, koji čak i ne liči mnogo na psa, na stanovnike tri američka staračka doma, preneo je Rojters.
Na iznenađenje stručnjaka, pravi i veštački pas su delovali gotovo podjednako dobro, znatno ublažavajući usamljenosti starih, koji su se emotivno vezivali i za živog ljubimca, i za robota.
Mnogi stariji ljudi nisu sposobni da se staraju o ljubimcima ili su, ako su ih imali, morali da ih se odreknu dolaskom u starački dom, ostajući uskraćeni i za tu emotivnu vezu.
Tim iz Sent Luisa želeo je da proveri da li i veštački pas može da pruži neku utehu. U tu svrhu istraživači su 38 stanovnika tri američka staračka doma podelili u tri grupe. Onima iz prve u posetu je redovno dolazio Sparki, inače pas dr Benksa. Drugu grupu je "obilazio" AIBO, proizvod japanskog "Sonija", koji uz pomoć veštačke inteligencije stupa u interakciju s okolinom i izražava emocije. Starce iz treće grupe nisu posećivali ni pravi, ni veštački pas.
Mada je dr Benks bio siguran da će njegov Sparki imati najpozitivnije dejstvo na ispitanike, ispostavilo se da posle sedam nedelja istraživanja oba psa deluju pođednako dobro.
Dr Benks napominje da bi roboti slični AIBO-u mogli da predstavljaju dobro društvo za starije osobe. Između ostalog, oni bi mogli da budu programirani i tako da na neki način nadziru stara lica, pozivajući bolničare u slučaju pada i nezgoda.
(Tanjug)
Tim s ovog univerziteta, predvođen dr Vilijamom Benksom, profesorom gerijatrije, uporedio je uticaj mešanca Sparkija, psa dugih ušiju, teškog 16 kilograma, i robota AIBO, koji čak i ne liči mnogo na psa, na stanovnike tri američka staračka doma, preneo je Rojters.
Na iznenađenje stručnjaka, pravi i veštački pas su delovali gotovo podjednako dobro, znatno ublažavajući usamljenosti starih, koji su se emotivno vezivali i za živog ljubimca, i za robota.
Mnogi stariji ljudi nisu sposobni da se staraju o ljubimcima ili su, ako su ih imali, morali da ih se odreknu dolaskom u starački dom, ostajući uskraćeni i za tu emotivnu vezu.
Tim iz Sent Luisa želeo je da proveri da li i veštački pas može da pruži neku utehu. U tu svrhu istraživači su 38 stanovnika tri američka staračka doma podelili u tri grupe. Onima iz prve u posetu je redovno dolazio Sparki, inače pas dr Benksa. Drugu grupu je "obilazio" AIBO, proizvod japanskog "Sonija", koji uz pomoć veštačke inteligencije stupa u interakciju s okolinom i izražava emocije. Starce iz treće grupe nisu posećivali ni pravi, ni veštački pas.
Mada je dr Benks bio siguran da će njegov Sparki imati najpozitivnije dejstvo na ispitanike, ispostavilo se da posle sedam nedelja istraživanja oba psa deluju pođednako dobro.
Dr Benks napominje da bi roboti slični AIBO-u mogli da predstavljaju dobro društvo za starije osobe. Između ostalog, oni bi mogli da budu programirani i tako da na neki način nadziru stara lica, pozivajući bolničare u slučaju pada i nezgoda.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.