Zloglasna nacistička fabrika podmornica, betonski kompleks "Valentin", sagrađen nadomak Bremena, na severu Nemačke, stavljena je na aukcijsku prodaju. Adolf Hitler je u jeku Drugog svetskog rata, tokom ratnih operacija na moru, naložio izgradnju ovog bunkera u kome je bilo predviđeno da se svakih 56 sati proizvede nova podmornica.
Zloglasna nacistička fabrika podmornica, betonski kompleks "Valentin", sagrađen nadomak Bremena, na severu Nemačke, stavljena je na aukcijsku prodaju.
Adolf Hitler je u jeku Drugog svetskog rata, tokom ratnih operacija na moru, naložio izgradnju ovog bunkera u kome je bilo predviđeno da se svakih 56 sati proizvede nova podmornica.
Impozantna betonska građevina, dugačka 426, široka 97 i visoka 25 metara, sa zidovima širokim sedam metara, međutim, nikada nije korišćena.
Saveznici su 1945. bombardovali nedovršenu bunker-fabriku, čija je izgradnja započeta 18 meseci ranije.
Nakon rata, bilo je predloga da se bunker digne u vazduh, ali bi to zahtevalo najmanje 500 tona eksploziva, a eksplozija bi raznela veći deo okilnih građevina.
"Valentin" je preuzela nemačka vojska, koja je jedan deo koristila kao skladište.
Međutim, zbog ogromnih troškova izdržavanja - koji se procenjuju na oko 800.000 evra godišnje - Bundesver je odlučio da bunker stavi na prodaju putem licitacije.
"Ovaj bunker ne bi trebalo prodavati, kako iz finansijskih tako i iz moralnih razloga", smatra gradonačelnik Bremena Jens Bernsen.
Novi vlasnik će morati da se obaveže da će bar deo bunkera pretvoriti u memorijalni centar u znak sećanja na žrtve prisilnog rada.
Najmanje 12.000 radnika - logoraša, prisilnih radnika i ratnih zarobljenika angažovano je na izgradnji ovog gotovo faraonskog projekta za koji je iskorišćeno 1.232.000 tona cementa.
(Tanjug/MONDO)
Adolf Hitler je u jeku Drugog svetskog rata, tokom ratnih operacija na moru, naložio izgradnju ovog bunkera u kome je bilo predviđeno da se svakih 56 sati proizvede nova podmornica.
Impozantna betonska građevina, dugačka 426, široka 97 i visoka 25 metara, sa zidovima širokim sedam metara, međutim, nikada nije korišćena.
Saveznici su 1945. bombardovali nedovršenu bunker-fabriku, čija je izgradnja započeta 18 meseci ranije.
Nakon rata, bilo je predloga da se bunker digne u vazduh, ali bi to zahtevalo najmanje 500 tona eksploziva, a eksplozija bi raznela veći deo okilnih građevina.
"Valentin" je preuzela nemačka vojska, koja je jedan deo koristila kao skladište.
Međutim, zbog ogromnih troškova izdržavanja - koji se procenjuju na oko 800.000 evra godišnje - Bundesver je odlučio da bunker stavi na prodaju putem licitacije.
"Ovaj bunker ne bi trebalo prodavati, kako iz finansijskih tako i iz moralnih razloga", smatra gradonačelnik Bremena Jens Bernsen.
Novi vlasnik će morati da se obaveže da će bar deo bunkera pretvoriti u memorijalni centar u znak sećanja na žrtve prisilnog rada.
Najmanje 12.000 radnika - logoraša, prisilnih radnika i ratnih zarobljenika angažovano je na izgradnji ovog gotovo faraonskog projekta za koji je iskorišćeno 1.232.000 tona cementa.
(Tanjug/MONDO)
