Londonski bankar napustio je posao kako bi ostvario san da postane stolar, da bi otkrio da je alergičan na drvo!
Londonski bankar napustio je posao kako bi ostvario san da postane stolar, da bi otkrio da je alergičan na drvo!
Den Hil (32) imao je odličan posao u banci "USB", plaćen 80.000 funti godišnje. Međutim, uvek je maštao o drvodeljskom zanatu. Napustio je svoj stresni kancelarijski posao, preselio se u Bidford, i prihvatio se testere, čekića i dleta.
Hil je neko vreme srećno radio sa drvetom, da bi primetio neobične promene u svom telu. Posle nekoliko sati rada, izbio bi mu žestok osip, a osećaj pečenja u očima postajao je neizdrživ.
"Upisao sam stolarski kurs, ali su problemi nastali kada sam počeo da radim sa punim radnim vremenom. Radio sam prvi samostalni rad, klupu od afričkog tvrdog drveta. Posle nekoliko sat, sav sam se osuo, a oči su me pekle i suzile" žali se on.
"Lekar mi je dao dijagnozu - alergija na prašinu i iverje od drveta. Prijatelji su mi govorili da ne napuštam posao u banci, izgleda da su bili u pravu. Bio sam zaprepašćen" rekao je on.
Ni maska, ni rukavice nisu pomogle. Hil je konačno pronašao rešenje, i promenio materijal. Umesto afričkog tvrdog drveta, počeo je da radi sa velškim hrastom, čija mu prašina manje smeta.
Ponovo se preselio, ovog puta u Mambls, gde su zalihe velškog hrasta dovoljno velike da "izdrže" njegovu novu karijeru.
(MONDO)
Den Hil (32) imao je odličan posao u banci "USB", plaćen 80.000 funti godišnje. Međutim, uvek je maštao o drvodeljskom zanatu. Napustio je svoj stresni kancelarijski posao, preselio se u Bidford, i prihvatio se testere, čekića i dleta.
Hil je neko vreme srećno radio sa drvetom, da bi primetio neobične promene u svom telu. Posle nekoliko sati rada, izbio bi mu žestok osip, a osećaj pečenja u očima postajao je neizdrživ.
"Upisao sam stolarski kurs, ali su problemi nastali kada sam počeo da radim sa punim radnim vremenom. Radio sam prvi samostalni rad, klupu od afričkog tvrdog drveta. Posle nekoliko sat, sav sam se osuo, a oči su me pekle i suzile" žali se on.
"Lekar mi je dao dijagnozu - alergija na prašinu i iverje od drveta. Prijatelji su mi govorili da ne napuštam posao u banci, izgleda da su bili u pravu. Bio sam zaprepašćen" rekao je on.
Ni maska, ni rukavice nisu pomogle. Hil je konačno pronašao rešenje, i promenio materijal. Umesto afričkog tvrdog drveta, počeo je da radi sa velškim hrastom, čija mu prašina manje smeta.
Ponovo se preselio, ovog puta u Mambls, gde su zalihe velškog hrasta dovoljno velike da "izdrže" njegovu novu karijeru.
(MONDO)
