Pevačica Neda Ukraden otkrila da nije mogla da se vrati u svoj "novi, namešteni stan" i da je za samo par meseci od najomiljenije, postala naomraženija
Pevačica Neda Ukraden nedavno je objavila knjigu koju je pisala skoro tri godine, u kojoj je, između ostalog, ispričala i detalje romanse sa Sašom Popovićem. Pevačica je u delu autobiografije u kojoj spominje nekadašnjeg direktora Granda navela da su njih dvoje počeli da se zabavljaju u leto 1989. i da su mnogo vremena provodili zajedno, zatim da su često putovali na relaciji Sarajevo - Novi Sad i planirali zajedničku budućnost.
Uprkos iskrenoj ljubavi koju je opisala s Popovićeve strane, Neda je navela da su njih dvoje po svemu pripadali različitim svetovima, te da je njihova ljubav bila osuđena na propast. Sada se u intervjuu portalu Azra otkrila da joj je pisanje o detinjstvu, Sarajevu i ratnim devedesetim najteže palo.
"Nije bilo lako dok sam pisala knjigu proživljavati ponovno tužne i neugodne situacije, posebno te tragične 1992. Naime, kada sam tog aprila 1992. po povratku s turneje po Švedskoj, silom prilika i neočekivano ostala na beogradskom aerodromu, nemoćna da poletim za Sarajevo, jer avioni od početka meseca više nisu leteli za Sarajevo, nisam ni slutila da će od tada moj život, kao i ta karta, neplanirano postati 'one way ticket'. Nisam mogla pretpostaviti da više nikada neću preći prag svog novog, lepo opremljenog stana na sarajevskim Ciglanama, koji sam te 1992. zaključala i krenula na koncerte u Švedskoj. Nisam ni slutila da ću svoj lokal i stanove na Ilidži i u Lužanima, sve prepune, kao i poslovne prostore na Ciglanama, otada videti samo na papiru i da će mi otac, u 69. godini života, umreti od tuge za svojim domom, svojom Ilidžom. Džaba nagrada 'najpopularnija Sarajka' lista 'Svijet' iz 1991, džaba brojni koncerti i svi naši apeli za mir, džaba vera u suživot. Mržnja, ljubomora, zavist bili su, ipak, presudni u tim vremenima, a trebalo je i nekako opravdati pljačku i uništenje svih naših dobara, svega što smo generacijama, godinama moji roditelji i ja sticali".
Neda Ukraden je otkrila i da li zna odgovor na pitanje zašto je postala "neprijatelj" grada.
OD OMILJENE SARAJKE POSTALA SAM NAJOMRAŽENIJA: Neda Ukraden o drami devedesetih - "U Beogradu su mi palili lokal"
"Kada provedeš trideset godina života u jednoj sredini, gde odrastaš, školuješ se, počneš karijeru, doživiš ljubav, brak, rodiš dete, stekneš popularnost izvan granica zemlje, onda samo možeš voleti tu zemlju i taj grad. Tim više što si sretan da svoj uspeh i zarađeni novac od pesama i turneja po celom svetu uložiš onde gde veruješ da si voljen i cenjen i gde vidiš budućnost sebe i svoje porodice. A onda, u nekoliko dana, doživiš sve najgore i još budeš kriv jer si ostao tamo gde si se zatekao, jer pokušavaš nastaviti život, brinuti o svom dvanaestogodišnjem detetu i starim roditeljima", rekla je pevačica i nastavila:
"Kako se od najpopularnije Sarajke u oktobru 1991. postaje omražen nekoliko meseci kasnije, najbolje pitati one koji su izmišljali razne laži i uvrede svih tih godina. No, sreća pa sve te izmišljotine nisu mogle trajati doveka, jer je istina koja je bila sasvim drugačija, morala kad-tad izaći na videlo. Naravno, nije bilo lako to sve izdržati, tim više što sam i u Beogradu doživela mnogo neugodnosti, paljenje lokala, puno nerazumevanja. Strašna vremena! Bilo, ne ponovilo se! No, život ide dalje, nauče se neke lekcije, pa u ime ljubavi porodice, publike, u ime dobroga i pozitivnog, nastaviš dalje. Teško je kad izgubiš nekog bliskog, sve drugo može se vratiti, obnoviti, zameniti. Život koji sam živela u Sarajevu za mene je bio nezaboravan i poslužio mi je kao inspiracija da 1993. napišem pesmu 'Sarajevo, Sarajevo, gdje je moja raja', koju sam snimila s grupom Regina i koja je kultna pesma mnogih koji su se silom prilika raselili širom sveta, i koje sretnem na svojim koncertima".
Pevačica otkriva da često ide u Sarajevo i da ima prijatelje i mesta koja mora da obiđe svaki put kada je tamo.
"Kad god mogu rado svratim u Sarajevo. Imam, naravno, još dragih ljudi s kojima mogu popiti kafu. U kontaktu sam sa svojom generacijom maturanata Treće gimnazije u Sarajevu koju sam pohađala. Iako smo rasuti po svetu, čujemo se, vidimo se kad možemo i srećni smo što smo zadržali ljubav i poštovanje jedni prema drugima. Lepo mi je sresti drage kolege s kojima sam često pevala, družila se. Nažalost, mnogih više nema, pa mi je bila želja da u toj svojoj knjizi zapišem nešto od tih naših druženja, saradnje, prijateljstava. Recimo to da mi je draga Jadranka Stojaković napisala 'Oči tvoje govore', a Kemica Monteno 'Ne budi me noćas' uz još mnogo detalja o Sarajevu i našem životu u njemu, nalazi se u mojoj knjizi 'Zora je svanula'".
(MONDO, Azra)
