"STAVLJAJU MI LISICE I ODVODE!" Prvi put BEZ CENZURE o tome šta se desilo u Hrvatskoj! "Jedan čovek mi je SPASAO ŽIVOT"

Glumac Sergej Trifunović ispričao je sve detalje o, kako kaže, torturi koju je preživeo u Hrvatskoj.

Izvor: Youtube/VIDA/Screenshot

"Snimao sam u Šibenskim vodicama i posle sam želeo da odem do Splita iz dva razloga. Prvi da posetim svog prijatelja Vinka Radovanija splitskog ugostitelja i čuvenu gostionu “Hvaranin” ali i da mu odnesem na poklon moju knjigu “Stovarište”. Pozvao sam svoje prijatelje sa kojima se družim. Moja ideja je bila da uopšte ne ostajem u Splitu već da Vinku dam knjigu, pojedem svojih nekoliko omiljenih jela i da palim za Zagreb. Pošto sam kasno došao rekoh ajde prespavaću i idem ujutru. Ustanem ujutru i moj pas Mile i ja se spustimo do kola. Inače Mile ima tri i po godine, nemački ovčar. Treniran, dobar, miran, ljudi ga vole i on voli ljude. Živi sa dve mačke i puno prijemčiviji od mene. Spuštamo se on i ja na Obojenu svetlost koja je moja omiljena plaža. Ono što nisam znao, jer 2-3 godine nisam bio u Splitu, da je na toj plaži zabranjen boravak pasa. Međutim ne postoji znak. Ali pošto znam da sam u EU, nisam budala, ja sam gledao i tražio znak ali ništa. Spuštamo se dole i idemo skroz levo na krajnji deo plaže da što manje ljudi maltretiramo. Bez obzira što je Mile dobar, on je živahan i hoće da se igra sa svima i ljudi to ne kapiraju uvek isto. Ja mu govorim da ne ide kod nepoznatih ljudi jer bi on želeo svako me da se javi. I odlazimo da plivamo", počeo je priču Sergej.

Posle nekog vrmena su krenuli da se vrate nazad.

"E i tu zapravo počinje priča. Prilazi nam jedan gospodin, očigledno homoseksualac i kaže – znate šta, ovde vam ova plaža nije dozvoljena za pse, neko bi vam mogao zvati policiju. Kako je to izgovorio ja odmah kapiram da je on taj neko. I alarm u glavi mi govori evo sra*a. Ovaj će zvati muriju. I razmišljam neće me sad pede*čina u pink kupaćim gaćama oterati odavde. I da se razumemo imam dosta prijatelja homoseksualaca. Ali ima razlike između njih i pede*a. Homoseksualac je seksualno opredeljenje a pe*er je karakterna osobina. Naravno to mu nisam rekao ali sam pomislio. I vidim ga na telefonu. A u međuvremenu se neka žena igra sa Miletom. A ja i dalje gledam onog na telefonu. Al reko ajde da se okupamo još jednom. I Mile i ja uđemo ponovo u more da se okupamo. Posle nekog vremena izđamo iz mora i tada vidim policijski auto i dva policajca. Jedan mlađi drugi stariji. Sve ko u filmu. I ja izlazim onako mokar a jedan od njih mi tihim glasom kaže:

• Ovde vam nije dozvoljeno da se pas kupa.
• Izvinite nisam vas čuo.
• Ova plaža vam nije dozvoljena za pse.
• Aha, izvinjavam se, nisam znao. Daj te mi samo dva minuta da se osušim i idem odmah.
• Dajte mi vašu ličnu kartu.
• Ok, evo.

I on mi uzima ličnu kartu i odlazi i seda u kola. I sad to traje . Ja posle pet minuta prilazim kolima.

• Izvinite…
• Recite.
• Uzeli ste mi ličnu kartu a ne znam zašto. Do sada sam već mogao da odme sa plaže.
• Pođite sa nama u stanicu.
• Ali nema potrebe. Nisam znao da je plaža zabranjena za pse. Uhvatili ste me, opomenuli i evo ja se odmah čistim sa plaže.
• Pođite za nama u stanicu.
• Ok ali šta ću u stanici?
• Morate da platite kaznu za psa.
• Ali opet vam kažem nema potrebe za tim, opomenuli st eme otići ću. Uostalom ako hoćete da mi naplatite kaznu pokažite mi znak gde je zabranjen znak da je psima zabranjen boravak.
• Nemam šta ja vama da pokazujem.
• Znate šta gospodine, nećemo tako da se igramo. Ako mi već uzimate 200 evra hoću da znam šta plaćam.

I oni mu pokažu znak.

"A znak oblepljen nekim silnim nalepnicama pa se od celog znaka vidi samo zadnja noga psa. I ja tu već krećem da pi*dim. E sad ono što sam im rekao je kasnije okarakterisana kao uvreda polciijskih službenika. A ja sam ih samo pitao – a vi ste baš rešili da me je*ete. A? Znam ja, ko se normalan svađa sa pandurima ali opet ko je normalan dužan da se svađa sa pandurima. Odlazimo u stanicu i tamo nešto Mile i ja čekamo četiri sata. Ja zovem uglednog hrvatskog advokata u mog prijatelja Ljubu Pavasovića. On mi šalje Ivanku Šamiju advokaticu koja me je i spasila prilično. I posle nekoliko sati izlazi policajac i saopštava mi da moram da platim dve kazne – 700 evra za vređanje policije i 200 evra za psa. Koje vređanje policije? Ja sam samo pitao da li ste rešili da me je*ete. Ako jeste ok, nikakav problem. U tom jednom trenutku ja jesam izgubio glavu. Ali ne volim da me neko maltretira a posebno kad je neko u uniformi i to radi. Ja tražim da idem na sud. Stižemo tamo, advokatica je pored mene i ja tamo pričam priču o tome kako nije bilo znaka i slično. Niko, pa ni sudija mi ne govori da nije potrebno da bude uopšte znak zabrane. Dolazi ta žena koja je bila svedok koja je bila od nas na plaži udaljena jedno 20 metara od mene. Pas joj nije prišao ni blizu. Ona je posvedočila da je pas plivao u moru sa mnom. Rekla je da se pas kupao i da nije ništa drugo radio ali da se ona plaši pasa i da je odmah pozvala policiju", ispričao je Sergej.

Potom jedan od one dvojice policajca izneo ceo izveštaj o događaju.

"Izveštaj je bio toliko nafilovan da sam ga usred sudnice pitao kako ga nije sramota da tako laže. Na kraju to prođe nekako. Prođe zapravo tako što je moja advokatica uspela da spusti loptu. Da sam sam bio tamu bez nje ja bih naje*ao. Dogovorimo se da platim i za uvredu i za psa ukupno 330 evra. Mislim, je*eš EU i pare, najviše mi je krivo što su me iznervirali. I ja nakon sedmosatnog je*avanja po stanici i sudu gde mi je pas bio zatvoren bez hrane i vode Mile i ja odlazimo. Al reko neću da se bavim ovim više ajde idemo kod mog prijatelja Ćube na piće. I nas jedno deset ode tamo. Mile je na povocu pošto smo već pretrpeli drndanje zbog njegovog nenadzora. I kreće s*anje. E sad ja imam informaciju da nova gradska vlast čija je perjanica Bojan Ivošević nije omiljena među ugostiteljima. On je uspeo da stvori više neprijatelja nego Kerum. E sad jedna stvar koju je uradio je to da je, pošto Split očigledno zbog turista ima veliku potrebu za komunalnom policijom. Ali oni nemaju komunalnu policiju već su napravili tender na kome je pobedila firma za obezbeđenje “Pitbul Security”. Oni su svi u teget majicama sa znakom agencije. E tog dana se pojavilo njih 10 plus dva policijska automobila iz kojih izlazi 7 policajaca. Mile je sve vreme vezan. Dakle njih 17 i pored svih njih jedan koji nosi aparat za plaćanje karticama. Dve moje drugarice se igraju sa Miletom ali ga sve vreme drže na povocu. Prilazi mi jedan stariji policajac i kaže – dajte mi ličnu kartu, i vidite, ja znam šta vam se dogodilo. Ja ću vam to sad isto napraviti. Ja krećem da brojim do 50.

• Kako možete da mi napravite isto kad je pas na povocu?
• To nije moje zapažanje.

Na sve to Vinko mi je posle preneo da mu je jedan član Pitbul obezbeđenja rekao – trebao bi tvoj prijatelj da se pripazi, svašta je on snimao. Ovo je gora atmosfera od linča. Platim i to. I kad su otišli ja kažem Vinku ja više nikad neću doći ovde", ispričao je Sergej.

I na kraju, Trifunović kreće za Srbiju.

"Ali me na  prelazim granicu i mene u Bajakovu skidaju, stavljaju lisice na leđa i sprovode me po poternici koja je izdata zbog te “praseće glave”. E posle sam platio još 1.000 evra zbog vređanja. A ja sam samo pominjao praseću glavu tipa iz obezbeđenja “Pitbul Security”. Koliko ja znam oni nisu policija? Kako je onda to vređanje policije?! Dakle mene odvode a Mile ostaje u kolima još šest sati. I dok su me vodili do stanice jedna mladi policajac me prepozna i kao au jeb*ote ajde brže dok ga neko nije video. Skida mi lisice i izvinjava se jer me nije prepoznao. Ma rekoh šta sad, kakve veze ima, to ti posao. Želim da se zahvalim celoj smeni policajaca tog dana koji su bili na Bajakovu jer su mi spasli život. Ulazi stariji gospodin šef smene raspituje se šta je bilo. Okreće telefon i ja čujem da urla – pa jeste li vi normalni, koji je vama ku*ac! Pa je l’ ovaj čovek ubio nekog?! I psušta slušalicu. Dolazi i kaže kako ovo nije video za 40 godina službe. Kaže mi kako su mu rekli da traže od njega da me sa lisicama na leđima sprovedu u interventnu u Splitu. Pitao me je šta sam uradio i ja mu sve ispričam. Pita me on jeste li ubili nekog, jeste li napali kolegu? Ma ne, rekoh mu. I taj policajac me je spasao jer su ovi insistirali da me sprovede u Split. A što se dolaska u Split ponovo tiče, za sada mi se ne ide", rekao je na kraju Trifunović.

BONUS VIDEO

(MONDO)