"Hvala Srbijo, pustili ste me da glođem koske": Čkalja umro u bedi, a njegove poslednje reči i dalje odzvanjaju

Čkalja se s vremena na vreme žalio kako ga muči samoća. Napušten od kolega, gledajući kako mu prijatelji jedan po jedan umiru, Čkaljin čuveni osmeh počeo je da bledi. On je jednom prilikom dobio nagradu za životno delo "Car Konstantin", a tada je u govoru ogolio dušu.

"Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se prvo svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se prvo svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek sa zakašnjenjem donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde", naveo je glumac na dodeli, par godina pred smrt.