Na današnji dan pre tačno godinu dana glumački svet je ostao bez neverovatnog talenta i legende čije se uloge prepričavaju i i danas gledaju sa uživanjem.
Žarko Laušević bio je jedan od najuspešnijih domaćih glumaca čija je karijera obeležila domaću filmsku i pozorišnu scenu. Rođen je 1960. godine na Cetinju, a njegov život ispratile su brojne turbulencije i dešavanja o kojima je kasnije i sam govorio, kako uživo, tako i u svojim pisanim delima.
Laušević je bio poznat i po svojim autobiografskim knjigama, među kojima se ističu "Padre, idiote!", "Druga knjiga", "Godina prođe, dan nikad: dnevnik jedne robije" i "Sve prođe pa i doživotna". U poslednjoj knjizi, posebno potresan odsečak čini pismo koje je Žarko napisao svojoj supruzi Aniti iz zatvora, gde je proveo neko vreme.
PROČITAJTE JOŠ: BERČEK GA PREBIO, BATA ŠAMARAO: Kolege tukle Lauševića na snimanju - Crveneo se i zujalo mu u glavi
Porodica mu je bila sve i to nikada nije krio. Supuga Anita i deca bila su mu najveća motivacija i snaga. U pismu koje je posvetio vojenoj Aniti, oseća se duboka emotivna povezanost i želja za slobodom, za povratkom kući.
Pismo Žarka Lauševića prenosimo u celosti:
"Anđele moj predobri, Anito moja!
Ja sam i dalje tu i voleću te kao pas, odano, ne uzimajući hrane iz tuđih ruku. Kroz maglu trećeg jutra meseca decembra, kroz neku nepojamnu crtu zemljine kore, kroz veliki mozak njen, je*itačno kao onaj "Je*iter" Milića od Mačve, stižem do tvog podnožja.
I ležaću tu, kao pas, dok me ne oteraš kao psa, ili ne udeliš oholo kao psu, malo nežnosti. Ako uhvate ovo pismo, ne iznenadi se ako iduće dobiješ iz štenare. Da, dodirnuh se jučer. Tobom. Morao sam. Znaš kako je... ne znaš. To me budi, vodi negde tebi, čini muškarcem. I čini da jesam, a tako nisam.
To me budi i vodi, no opet me vraća, ali ruka me grešna na tebe podseća. Ruka što ubi, što piše i čeka. Nema rime...
Samo usamljen orga*am... i posramljen.
Nije robija ono što običan, neobavešten svet, ima predstavu o njoj - neke godine provedene iza katanca, bez prava na viđanje svojih, bez prava na bilo kakvu vrstu radosti, bez prava na ikakvu udobnost i privatnost.
Nije.
To i jest najveći šok svakog ovde dospelog.
Robija je - pretres usred noći, prekinut mlaz tople vode na tvoje nasapunano telo, oteto pismo, zaplenjen ručni rad, bahatost i nemar polupismene sekretarice, koja je negde zagubila tvoju molbu, jer je sinoć ponovo imala onaj isti očajan se*s sa svojim kasnim povratnikom u njen krevet, brak i alkohol. Robija je kad ti prekinu, iz čista mira, posetu jer se oglasio neki alarm, robija je kad ti drže neki telegram o kojem već pišu novine, a ti ga nisi dobio, robija je kad si slavan, pa ti tako slavnom toliko spominju majku..."
Ovako Anita izgleda:
Podsetimo, Žarko Laušević je, u noći između 30. i 31. jula 1993. godine u jednom podgoričkom kafiću usled tuče usmrtio dva mladića i ranio trećeg. Za dvostruko ubisto najpre je osuđen na 13 godina robije, a kaznu je služio u Spužu i Požarevcu. Njemu je u februaru 1998. godine od strane Saveznog suda presuda preinačena na četiri godine zatvora zbog "dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane“. Kako je do tada već odslužio četiri i po godine, pušten je na slobodu, a ubrzo se odselio u Njujork.
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
(MONDO/ Katarina Bojović)
· Reaguj
Nož u srce Partizana, De Kolo ugasio Arenu: Lovernj dominirao, crno-beli ponovo izgubili u Areni!
Poraz Zvezde i čarke na kraju: Crveno-beli sjajno krenuli pa se skroz ugasili
"Ja imam utisak da smo im mi dali ovu utakmicu!": Željko je ljut, igrači Partizana nisu znali pravilo!
Partizan pronašao novog trenera: Vraća se u Humsku čovek čiju "bombu" pamti Zvezda?
"Sav javni prevoz u Beogradu će biti besplatan": Šapić najavio veliku promenu od 1. januara