Aleksandar Saša Zurovac, plavokosi mladić čiji je tugaljivi glas ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kinematografiji, proslavio se ulogom Vlade Klikera u kultnom filmu Emira Kusturice "Sjećaš li se Doli Bel?". Njegova emotivna interpretacija pesme "Na morskome plavom žalu" postala je simbol jednog vremena i generacije. Iako je na filmskom platnu zračio talentom i harizmom, život mu je doneo mnoge izazove i iskušenja.
Rođen je 1948. godine u Mostaru, a potom se s porodicom preselio u Sarajevo kada je imao samo tri godine. Njegov talenat prepoznao je reditelj Tomo Janjić, koji mu je 1966. poverio ulogu u filmu "Glineni golub".
Saradnja sa Emirom Kusturicom otvorila mu je mnoga vrata, ali uprkos obećavajućem početku, njegov život je krenuo teškim putem, ostavljajući iza sebe priču koja i danas izaziva tugu i nostalgiju.
"Kusturica me je video u filmu 'Glineni golub' i pozvao na razgovor. Bio je zadovoljan pa sam odmah dobio scenario. Pre svakog kadra, Kusta je glumcima davao smernice, ali meni to nije trebalo. Marljivo sam učio kod kuće pa sam svoju ulogu već znao napamet. Ništa meni nije trebao da ponavlja. Bio sam inteligentan, dobar glumac, ali je Kusta u meni razotkrio taj dar", naveo je Zurovac.
Inače, Abdulah Sidran je u filmu hteo da koristiti pesmu Adrijana Čelentana, ali je došlo do promene plana.
"Emir i Saša dogovorili su se da umesto Čelentanove pesme, na kojoj sam insistirao, Saša otpeva 'Na morskome plavom žalu', meni tada sasvim nepoznatu pesmu. Kada je ipak pobedila njihova opcija, nerviralo me to što Saša ne može da izgovori pravilno reč žalu pa je na kraju ispalo žaru. Ali, ne samo da to niko nije zamerio, nego se filmski pokazalo i vrlo uspešnim", kazao je svojevremeno Sidran.
Nakon velikog uspeha "Sjećaš li se Doli Bel?", ljudi su počeli Šašu da prepoznaju na ulici, plaćali su mu piće i bio je omiljen u Sarajevu.
"Govorili su da sam zvezda, a ja njima da zvezde svetle gore, na nebu. Hteo sam da ostanem to što sam uvek bio. Bila su to vremena. Mogao sam karijeru da nastavim u inostranstvu. Želeo sam da budem kao Džon Vejnd ili čak Ričard Barton koji je voleo Elizabet Tejlor. Mislim da bih bio dobar u vesternima", izjavio je.
Nažalost, život mu se preokrenuo 1979. godine, kada mu je umrla majka. Taj gubitak je mnogo uticao na njega. Kako je naveo Borislav Kolak, glumac je bio smešten u Socijalno-medicinsku ustanovu Jakeš. Vreme je proveo u Garevcu, gde je spomenuta ustanova imala objekte za smeštaj i terapiju pacijenata koji je potrebna pomoć psihijatara.
Tu ga je zadesio i rat. Pričalo se da su pripadnici Vojske Republike Srpske u leto 1992. autobusima prevezli pacijente i ostavili ih kod Tuzle. Oni su tako neko vreme lutali bez hrane i lekova dok ih lekari nisu pronašli i smestili na Kliniku za psihijatriju UKC Tuzla, piše klix.ba.
Iz Tuzle je otišao 1996. kod sestre Dobrile u Sarajevu. Njen suprug se ubrzo teško razboleo pa je smestila Sašu u ustanovu u blizini Fojnice. Pre smrti je boravio u Ustanovi za zbrinjavanje Ernest Grin u Nahorevu, gde je i preminuo 2016. godine od posledica moždanog udara.
Bonus video:
(Žena.blic.rs/Mondo)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
