Vlastimir Velisavljević, jedan od najvoljenijih i najcenjenijih glumaca bivše Jugoslavije, ostavio je dubok trag u svakom projektu u kojem je učestvovao, bilo da je reč o serijama ili filmovima. Njegova harizma i talenat učinili su ga nezaboravnim ulogama koje su osvojile srca publike. Osim glumačkog uspeha, bio je poznat i kao izuzetno vešt vozač, s titulom najboljeg vozača u Beogradu.
Međutim, njegov život nije bio samo svetla pozornica. Iza svega što je postigao, krije se i teška životna priča. Kao mladić, Vlastimir je bio odveden u logor, gde je pod nemogućim okolnostima morao da pravi granate za nemačke okupacione snage. Iako je prošao kroz neizmerne teškoće, njegova snaga i upornost omogućile su mu da postane pravi simbol otpornosti i hrabrosti, kako u životu, tako i na ekranu.
Sve se desilo na samom početku Drugog svetskog rata koji je sa porodicom dočekao u Beogradu. Sa drugarima Miletom Vražićem i Nemanjom Markovićem je u vreme najveće gladi krao jabuke iz vagona koje su Nemci slali svojim vojnicima na Istočnom frontu. Oni bi kroz rešetke velikim iglama probadali jabuke i kupili ih u vreće, pa ih kasnije prodavali Beograđanima. Sve dok ih Nemci nisu uhvatili.
"Ti vagoni s jabukama imali su prozorčiće i nas trojica bismo, zahvaljujući specijalnom oruđu koje smo provlačili kroz otvore, a koje je na vrhu imalo debelu iglu, naboli jabuku, izvukli je, slagali u vreće i prodavali. Svi naši kupci bili su u čudu, pitali su se zašto je baš svaka jabuka morala biti probodena. U svakom slučaju, 'biznis' je cvetao sve do trenutka dok nas Nemci nisu provalili", ispričao je jednom prilikom Vlasta.
"Imao sam sedamnaest godina. Nedugo nakon tog hapšenja odveden sam u nacistički logor Dortmund Herde, koji je bio filijala Dahaua. Spaslo me je to što sam bio mlad i zdrav jer su me, umesto da me pošalju u gasnu komoru, nacisti koristili kao radnu snagu u fabrici granata i oružja u Dortmundu. Ujutro bi nas odvodili u fabriku na rad, a uveče vraćali u logor", nastavio je priči svojevremeno.
U logoru ga je jedan Nemac, Bergman, "uzeo pod svoje".
"Tražio je od firera da idem sa njim da radim, a kasnije sam shvatio i što. Jednom me je odveo kući i ja sam video jednu sliku. Mladić na slici, kao sebe da gledam... ali crni flor preko nje. I on i njegova žena su me gledali... tada mi je dao njegove stare cokule, da bih mogao da hodam kada krenem da bežim iz logora. Mnogo mi je pomogao".
"Možda je gospodin Bergman u meni video tog svog sina, ko zna. Valjda je zato, uprkos stravičnom riziku kojem se na taj način izložio, sve i organizovao", dodao je glumac.
"Dao mi je nemačku propusnicu, koja mi je, kad sam već pobegao iz logora, pomogla da se preko Minhena najpre dočepam Zagreba, a onda Zemuna i Beograda. Mnogo godina nakon bekstva iz nacističkog logora posetio sam Dortmund, kasnije otišao i do logora Herde. Na mestu na kojem se nekada nalazila fabrika granata i koje je stradalo tokom savezničkog bombardovanja 1945. prostiralo se prelepo jezero. Ipak, neke sam stvari uspeo da rekonstruišem: tunel kroz koji su nas nacisti svakodnevno vodili u fabriku, logor, našu baraku… Baš na tom mestu, na mestu barake u kojoj sam bio zatočen, izgrađeno je pozorište – Hamza teatar. Neverovatno!"
Pokušaj da beže iz zemlje
Inače, od svih koji su učestvovali u krađi jabuka, Nemci su samo Vlastu uhapsili.
"Njih dvojica su ostala u Beogradu, prešla u ilegalu. Neposredno nakon oslobođenja nas trojica pokušavali smo da se dočepamo Amerike, da pobegnemo iz zemlje", objasnio je Vlasta.
"Nije nam se svidelo to što smo videli. Po ovom ovde parku (park ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta, nap. aut.) ljudi su jurili jedni druge, ubijali se. Tokom okupacije četnici su jurili partizane; posle 1945. bilo je obrnuto. I to se više nije moglo podneti. Zato smo odlučili da bežimo. Ali nismo uspeli. Uhapšen sam i odveden u zatvor koji se nalazio na beogradskoj Adi. Onda je moj otac kukao i molio vlasti da me puste. Na kraju su me ipak pustili. Doduše, nisam dugo bio na slobodi: već 1950. ponovo sam uhapšen i odveden na Goli otok", dodao je na kraju.
Velisavljević je bio optužen za navodne kontrarevolucionarne aktivnosti, što je u to vreme bilo dovoljno da bude poslat na Goli otok, jedan od najpoznatijih političkih logora u Jugoslaviji.
Dani na Golom otoku
Goli otok je bio mesto na kojem su zatvorenici, često politički disidenti, prošli kroz teške fizičke i psihičke torture, a mnogi su bili prisiljeni na rad i prisustvo "ideološkog prevaspitavanja". Vlastimir Velisavljević je bio jedan od onih koji je preživeo ovu strašnu epizodu, a Goli otok je postao simbol represije tog perioda.
Podsetite se i kako je izgledala komemoracija Vlastimiru Velisavljeviću:
Bonus video:
(Stil.kurir.rs/Mondo)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
