Bojan Marović otkrio je da redovno posećuje grob svog oca, koga je prerano izgubio, i da mu taj gubitak i dalje teško pada. Pevač je priznao da se u početku teško nosio sa bolom, ali da mu je majka postala glavni oslonac i snaga koja mu je pomogla da se sa tim bolje nosi.
Takođe, Bojan je ranije govorio o tome koliko mu otac i danas nedostaje, ističući koliko je taj gubitak ostavio trag u njegovom životu.
"Moja majka nikada to nije dala da bude tako. Ja jesam to bio, ali ona je želela da ja budem dete. Na žalost nisam bio dete, u njenim očima jesam, ali ja nikada nisam to dao. Tražio sam jedan jedini razlog za život, a to je da kada dođem vidim njen osmeh i vidim da mi je porodica u redu."
Bojan je priznao da je u jednom trenutku sve bilo crno.
"To je sve. Jer, ne možete da shvatite, u jednom trenutku ne postoji više ništa, sve je crno da crnje ne može biti, a onda vidite ženu koja se sakrije i kaže sa osmehom: "Kako je bilo u školi, je l' bilo sve u redu?". Dođete u taj stadijum ako ona nije pala, nemam ni ja pravo na to. Nije postojao dan da nisam otišao na grob", kaže Bojan, te je otkrio kako je podnosio odlaske na groblje:
"Kao da zaista razgovaramo, jer sam ja pričao šta me boli, ali kada sam se odselio za Beograd, odjednom više nije to onaj Bojan koji ide sa čelom. Jedinu stvar koju sam tražio je bila da imam klavir u svojoj blizini. Ja nisam hteo da izlazim po klubovima, ja nisam hteo da izlazim po nekakvim splavovima, nije me ništa to zanimalo, mene je zanimao klavir, stvaranje, čitanje i to je to. Znao sam da provodim sate i sate samo čitajući i čitajući", rekao je Bojan za Blic.
Nije imao za hleb
Marović je otkrio da je zaplakao kada je pobedio na festivalu "Sunčane skale" jer otac nije bio tu da ga čuje, a onda ispričao i kako je izgledao njegov muzički početak i selidba u Beograd.
"U Beograd sam došao 2003. godine, imao sam ugovor sa producentskom kućom. Na svim mogućim tržnim centrima je bio moj poster, ljudi su me saletali na ulici, bio sam najtraženiji izvođač, a nisam imao dinara u džepu. Sećam se, dođem sa nastupa i kažu mi sutra ćemo ti dati novac i nikad ga ne dobijem. Kasnio sam da platim kiriju, zagrevao sam bajat hleb toliko puta da bi se zapalio u mikrotalasnoj. Sećam se da sam imao tri meseca oko 40 nastupa, jedan za drugim, a završio sam tako što sam jeo ostatke sendviča drugog čoveka", isprićao je Bojan u emisiji "Preživeli", pa dodao:
"Dešavalo se da se probudim ujutru i nemam od čega da kupim doručak. Onda izađem na ulicu i ljudi se slikaju sa mnom, a ti samo moliš boga da ne sretneš nekoga da moraš da ga pozoveš na kafu, jer nemaš kako da je platiš. Danas se toga ne stidim, jer je to trnje koje je moralo da mi načne kožu i da shvatim da zbog muzike treba krvariti. Tada sam bio ponosan da ovo sve kažem, tek posle 20 godina sam rešio da ispričam istinu, jer na estradi ne smeš da ćutiš. Oduvek sam se razlikovao od estrade i zato i nisam za šoubiznis. Samo sam želeo da budem jedan običan momak iz kraja i danas se tako ponašam. Nikad nisam žudeo za skupim stanovima, kolima, već sam želeo da imam novca da bih uložio u muziku. Nikad se nisam bahatio, jer sam tako vaspitan. Tad na početku nisam želeo da sedim po kafićima, nisam izlazio u grad, na nastupe sam nosio knjige, to me je držalo budnim i trezvenim, a ne estradne priče. E to me je na kraju i koštalo i zato sam bio toliko puta opljačkan od strane menadžera".
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
· Reaguj
