Čuvena glumica Rahela Ferari legenadarnim ulogama obeležila je istoriju jugoslovenskog filma, a iza sebe ima više od 2'00 ostavrenja. Ipak, publika ju je najviše upamtila po legendarnoj roli Mitine majke u filmu "Tesna koža".
Ipak, život Rahele Ferari bio je daleko od glamura scene – obeležen siromaštvom, progonima i večitim skrivanjem identiteta.
Rođena Beograđanka odrasla je u Zemunu, u oskudici – otac nije radio, a majka se upinjala da je izvede na pravi put. Igrala se s mravima jer igračaka nije imala, neretko je morala da jede ostatke ili da glođe kosti jer hrane nije bilo, a detinjstvo joj je obeležila i stigmatizacija: bila je Jevrejka u pogrešno vreme.
U mladosti je zbog supruga Aleksandra Stojanovića promenila ime i prezime, ali istinsku borbu započinje s trideset godina – kada izbijanjem rata odbija da nosi žutu traku i pokori se nacističkoj represiji. Svakodnevno je menjala adrese po Beogradu, skrivajući se od Gestapoa, sve dok joj jednog dana nisu zakucali na vrata.
- Dok sam se krila u jednom sobičku u Žarkovu na vrata je počeo da lupa Gestapo. U tom trenutku prodarala se komšinica Smiljka koja je jedina znala sve o meni. "Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te" počela je da viče i bacila mi se u zagrljaj. U tom trenutku shvatila sam da pokušava da ih prevari i nastavila da se radujemo. Od sreće sam grlila policajce, počlela da plačem od lažne sreće i nudila im rakiju. Oni su mi čestitali i otišli, nisu me legitimisali. Nakon toga najveći šok sam doživela kada sam pogledala sebe i videla da sam u svega nekoliko minuta postala seda od straha - rekla je glumica u jednom intervju.
Kako je ostala bez uloge
Mnogi ne znaju da je Rahela do smrti navodno bila ljuta na Smilju Zdravković koja je bila čistačica Narodnog pozorišta, jer joj je "preotela" ulogu koju je želela. Podsetimo, nju je domaća javnost upamtila kao Kevu iz filma "Majstori, majstori".
Ideju da ulogu čistačice da ženi koja se time zaista i bavi režiser i scenarista ovog ostvarenja Goran Marković je dobio od Bogdana Diklića, otkrili su glumac i reditelj na proslavi četvrte decenije od objavljivanja ovog kultnog filma.
- Ta žena je bila čistačica u Narodnom pozorištu. Kao i u filmu radila je sve, kuvanje, čišćenje. Ja sam bio u velikoj dilemi kome da dam tu ulogu da igra. Pozvao sam Rahelu Ferari, koja je bila velika glumica. Igrala je u filmu "Nacionalna klasa" i imala jednu vrlo dobru scenu. Razgovarao sam sa njom i onda shvatio da, ako ta interpretacija bude artificijelna, to neće biti dovoljno efektno. Bolje da nađem nekog koga će ostali likovi tretirati kao stvar, kao pokućstvo - rekao je Goran Marković tada.
Onda je Bogdan Diklić predložio Smilju, čistačicu Narodnog pozorišta.
- Smilja se dobro snašla. A Rahela mi to nikada nije oprostila. Do smrti me je mučila. Nismo se mogli sresti, a da mi ne kaže: "Gorane, ja bih Vam to bolje odigrala" - govorio je Marković sa osmehom.
Večna žal za decom
Nikada nije imala decu, što je ostala njena najveća životna tuga, ali na sceni je briljirala – svaku ulogu donosila je na sebi svojstven, prepoznatljiv način. Posle rata se udala, promenila ime u Marija Stojković, a nakon smrti supruga uzela je umetničko ime Rahela Ferari, koje je zadržala do kraja života.
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
