Detinjstvo Aleksandre Bursać bilo je teško. Bez oca Nikole je ostala kada je imala samo dve i po godine. Aleksandrin otac otišao je na ratište kao dobrovoljac kako bi branio rodno selo Plavno.
"Moj tata je poginuo u ratu dok se borio za svoj narod kad je imao samo 28 godina. Živeli smo u Beogradu, ja sam ostala tu sa mamom, a on se malo pre rata vratio u Knin. Kad je sve počelo, dobrovoljno se prijavio da brani ljude s kojima je odrastao i svoje selo Plavno. Nažalost, napali su ih u toku noći i tati je prošao metak kroz glavu i zaglavio se u mozgu. I njegovog najboljeg druga su ranili, ali je on, hvala bogu, preživeo, dok je tata bio smrtno ranjen. Prevezli su ih helikopterom u Beograd u bolnicu. Mama je sve vreme bila uz tatu. Nažalost, preminuo je 11. septembra 1991. godine", pričala je Aleksandra.
"Mama i tata su se čuli telefonom i govorila mu je: "Dobro, bre, Nikola, imaš dete, vrati se. Ne daj Bože, može nešto da ti se desi". A on bi joj svaki put odgovorio: "Ili pukovnik ili pokojnik!", rekla je pevačica, pa otkrila da je upravo ona bila majčina najveća podrška.
"Sećam se kad su mami javili da je tata ranjen, iako sam imala samo dve i po godine. Bila sam napolju, mamu je to baš potreslo... Tako mala, bila sam mami najveća podrška i najviše sam je tešila, jer su svi njeni sa Kosova i Metohije i nisu odmah bili sa nama, ali je kasnije došla baka. U Beogradu je živela tatina familija. Uz nas je bio i moj pokojni stric Milorad, koji mi je mnogo pomagao", ispričala je pevačica jednom prilikom.
BONUS VIDEO:
(Kurir, MONDO)
· Reaguj