Šaban Šaulić, legendarni pevač narodne muzike, bio je rođen u muslimanskoj porodici u Šapcu, ali je odrastao u duhu zajedništva koji je karakterisao tadašnju SFRJ.
Iako su mu roditelji bili muslimanski vernici, Šaban nikada nije pokazivao interesovanje za organizovanu religiju. Izvor blizak porodici otkrio je da Šaban nije bio "verski definisan" i da nikada nije pristupio ni jednom obredu koji bi ga formalno vezao za određenu religiju.
Sahrana bez sveštenih lica
Njegova sahrana, koja je bila obavljena bez prisustva sveštenih lica, simbolično je odrazila njegov životni stav – poštovanje prema svim verama, ali ne i pripadnost ijednoj od njih.
"Šaban je poštovao svaku veru, ali nijednu nije ispovedao. Nikada nije ušao u verski objekat, bilo da je u pitanju džamija, crkva ili sinagoga. Njegova merila nisu bila vera, već ljudskost", pričao je izvor blizak pevaču.
Pogledajte kadrove sa sahrane:
Slavio slavu
Uprkos svom odnosu prema religiji, Šaban je bio deo tradicije svoje supruge Gordane, s kojom je u njihovom domu u Beogradu svake godine proslavljao krsnu slavu Svetog Jovana. Poznat po svojoj toplini i gostoprimstvu, Šaban je bio domaćin na slavi koja je okupljala porodicu i prijatelje.
"To je bila Gocina devojačka slava, a Šaban je uvek s radošću učestvovao," pričali su njihovi prijatelji.
Na jednoj od tih proslava, Šaban je kroz osmeh izjavio:
"Znate kako, prvo ide kafa, predjelo, pa se malo foliramo s kisjelom vodom, a onda do jutra uživamo uz muziku i alkohol. Goca mi ne broji čaše," šaljivo je dodao, dok su prisutni uživali u njegovom humoru i šarmu.
"Muslim bio rešen da me ubije"
Šabana su u Beču, u januaru 1993. godine napali muslimanski ekstremisti, koji su ga pretukli i četiri puta uboli nožem.
Folker i njegova supruga Gordana su o ovome govorili u tekstu "Drugi život Šabana Šaulića", koji je bio objavljen u "TV Novostima" 3. februara 1993:
"U noći između 17. i 18. januara, u mračnom haustoru zgrade 101 u bečkoj Kajzer štrase, dvojica još nepoznatih napadača su izboli Šabana Šaulića.
Od četiri uboda nožem dva su bila veoma opasna, ali, srećom, ni jedan mu trajnije nije naudio. A samo pola centimetra delilo je Šabana od života i smrti.
Mediji su pisali da je u pitanju bio naručeni napad jednog muslimanskog ekstremiste, Turčina jugoslovenskog porekla, Hulje Zorlua, koji je trebalo da posluži kao nauk svim jugoslovenskim pevačima, da sa njim nema šale, da ne smeju da pevaju u srpskim kafanama u Beču, da moraju da se zalažu za 'muslimansku stvar'".
Nažalost, Šaban je izabran prvi među pevačima, za "primer", a kazna je, srećom, ipak bila manja od nameravane. Zorlu je dobio zatvorsku kaznu, a evo šta je nakon toga pričao Šaban Šaulić:
"Napad je u stvari bio podao, kukavički, izveden iz potpunog mraka, jer su razbojnici u holu moje zgrade gangsterski zavrnuli sijalicu i napravili zasedu. I premlaćivanje je bilo divljačko - udarali su me gde stignu, birali najbolnije tačke, koristeći pri tom ruke, čelične štangle, drške revolvera, i konačno - nož".
Nakon napada su ostavili izbodenog pevača na podu i zaključali ulaz kada su izlazili iz zgrade.
"Ni sada ne znam odakle mi tolika snaga da se uspnem dva sprata stepenicama, pronađem telefonski imenik i pozovem pomoć", pričao je Šaulić.
"Valjda je to ona urođena želja za životom, a delom i moja sportska kondicija. Iako sam, po rečima lekara, izgubio više od litar krvi, prisebnost me nije napustila, i to me je spasilo da ne iskrvarim. Naravno, i brza intervencija bečke policije i lekara, koji su stigli za pet minuta".
Mogao da umre
Prva pomoć povređenoj jugoslovenskoj folk zvezdi pružena je odmah - u njegovom stanu. Šaulić se našao na podu, oko njega se sjatila gomila zabrinutih ljudi.
"Bili su to najduži trenuci u mom životu. Video sam samo noge nepoznatih ljudi, ležeći u kuhinji licem okrenut prema podu. Očekivao sam da neko kaže utešne reči, hoću li preživeti. Utom je neko otvorio prozor, odeću su mi izrezali makazama i previli rane. Potom sam prevezen u bolnicu i hitno operisan. Svega sam bio svestan, svega se sećam, svakog detalja iz bečkog urgentnog centra."
Porodica šokirana zbog svega što se desilo
I dok je policija u Šaulićevom stanu u Beču obavljala rutinske istražne radnje - uzbuna je nastala u švajcarskom gradu Sen Galenu, gde su se nalazili njegova supruga Gordana i deca Sanela, Ilda i Mihailo.
"Pred zoru je zazvonio telefon, javila se jedna moja prijateljica iz Beograda i rekla da je Šaban izboden u Beču", pričala je Gordana. "Nije znala detalje, ni težinu povreda. Počela sam da vrištim, deca su se takođe uzbudila. Htela su da odmah, sva, krenu sa mnom u Beč. Ubedila sam ove dve starije da ostanu kod bake, ali Mihailo je samo plakao i tražio da vidi tatu. Morala sam da ga povedem. Koliko sam bila pometena vidi se i iz podatka da mi nije ni na pamet palo da pozovem taksi, nego sam u pet sati ujutro sela na voz i sa uplakanim Mihailom se uputila na aerodrom. Srećom, već u šest sam imala avion i pravo sa aerodroma otišla - u bolnicu".
Gordana Šaulić nije verovala pričama bečkih prijatelja da je sa Šabanom sve u redu, da nije opasno povređen. Želela je da se u to - lično uveri.
Goca nije htela da se skloni od Šabana
"Kad sam ga ugledala u bolničkoj postelji, onako razapetog, sa gomilom kablova i infuzija, sa tom silnom aparaturom, sa izubijanim licem na kome ni oči nisam mogla da razaznam, jednostavno sam se onesvestila. Potom sam dva dana ostala uz njegovu postelju, dok, na Šabanov zahtev, nismo napustili bolnicu".
Šaulići su se prebacili u svoj stan, gde im se pri ruci našao beogradski prijatelj Gile Marjanović, koji je brinuo o nabavkama ali i bezbednosti ozbiljno zastrašene porodice. Odmah su u stanu počeli da zvone telefoni, da se javljaju prijatelji i kolege sa najrazličitijih tačaka zemljine kugle: Stanko i Zlata iz Amerike, Zorica i Kemiš iz Beograda, Mića Ćirković iz Amerike, Snežana Đurišić iz Čikaga. Smenjivali su se pozivi iz Beča, Beograda, Šapca, Holandije, Švajcarske, Nemačke...
"U takvim situacijama čovek shvati koliko u stvari ima prijatelja u životu, i koliko je bedan bio postupak mojih napadača", pričao je Šaban. "Istovremeno, Beč mi se jednostavno zgadio, čak i taj luksuzni stan, koji sam plaćao dve hiljade maraka mesečno. Poželeo sam da se vratim kući, u Beograd, i ništa u tome nije moglo da me spreči - ni nagovori prijatelja, ni saveti lekara".
BONUS VIDEO:
(Nportal.rs, MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
