Kada se govori o sevdalinkama i njihovim najautentičnijim izvođačima, jedno ime zauvek ostaje urezano u kolektivno sećanje – Nada Mamula. Rođena kao Nada Vukićević 9. januara 1927. godine u Beogradu, tek će decenijama kasnije postati prepoznata kao glas koji je obeležio muzičku scenu bivše Jugoslavije.
Njena sudbina spojila je talenat, strast i tugu, a životni put vodio ju je od detinjstva ispunjenog pesmom, preko velikih festivalskih pozornica, do tišine u kojoj je provela poslednje godine.
Muzika joj je bila prirodna od najranijih dana – još kao devojčica pevala je na Radiju Beograd, iako se porodica protivila njenoj želji da postane pevačica. Nakon udaje za Nikolu Mamulu i preseljenja u Sarajevo, prijavila se na audiciju Radio Sarajeva, gde je već posle tri otpevane pesme osvojila žiri. Od tog trenutka počela je njena velika karijera.
Zahvaljujući snažnom i prepoznatljivom glasu, ubrzo je postala najvoljenija izvođačica sevdalinki. Pevala je dela autora poput Rade Jovanovića i Dragiše Nedovića, osvajala nagrade, putovala po svetu i, kako se pričalo, čak pomogla Cunetu Gojkoviću da pronađe način interpretacije.
Patila što nema decu
Iza glamura krila se i tuga – najveća životna rana bila je što nije imala decu. Uprkos festivalskim pobedama i aplauzima, Nada je u intimi često posezala za pesmama koje su govorile o čežnji i bolu.
Rat joj prekinuo karijeru
Devedesete godine donele su preokret – rat je preko noći prekinuo njenu karijeru. U Bosni je bila odbačena jer je Srpkinja, a u Srbiji njene pesme više nisu emitovane. Za nju je to bio udarac koji nikada nije prebolela. Posebno ju je bolelo kada bi čula svoje pesme u interpretaciji drugih, dok su njene originalne izvedbe bile potisnute. Govorilo se da je u očaju bacila sve novine i fotografije iz vremena najveće slave. Najteži gubitak ipak je doživela kada joj je posle 35 godina zajedničkog života preminuo suprug Nikola – tada je ostala potpuno sama.
Povukla se iz javnosti, živela tiho i skromno, izbegavala medije. Preminula je 11. oktobra 2011. godine, u 84. godini. Nedugo pred smrt svojim prijateljima poverila je reči koje su sažele ceo njen život: "Presrećna sam onim što sam postigla i više mi ništa ne treba. Za moje ime se zna, za moju pesmu se zna – neka me pamte samo po pesmama mojim.“
Zabranjena pesma
I zaista, upravo pesma ju je učinila besmrtnom. Najviše je ostala upamćena po izvođenju "Pluća su mi bolna", čuvene numere Dragiše Nedovića. Iako ju je prvi otpevao Zaim Imamović, Nadina interpretacija ostavila je najdublji trag. Pesma je, međutim, bila zabranjena punih deset godina – verovalo se da snažno utiče na obolele od tuberkuloze, izazivajući očaj i samoubistva. Prema pričama, zabrana je ukinuta tek kada je Jovanka Broz na jednom slavlju zatražila da je čuje.
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
