Kafana je mesto gde se pesme pretaču u emocije. Nekad su to vesele melodije koje prate najlepše trenutke u životu, a nekad stihovi koji pomažu da se prebrode oni teži. Neke pesme se naručuju kad srce pukne, bilo zbog nesrećne ljubavi, neke nepravde, velikog gubitka ili jednostavno kad se nakupi toliko tuge da samo stihovi mogu da je izraze.
U nastavku izdvajamo pet najtužnijih pesama koje ljudi najčešće traže onda kada tuga pokuca na vrata, a kafana postane jedino utočište.
“Tamo daleko”
Pesma o izgnanstvu, bolu i snazi koju i danas pevamo sa knedlom u grlu. Nastala tokom Prvog svetskog rata, na ostrvu Krf, postala je himna srpske tuge. Pisali su je i pevali vojnici koji su preživeli golgotu povlačenja preko Albanije, dok su mislima bili u svom rodnom kraju. Svaki stih odzvanja bolom vojnika i naroda koji su morali da napuste svoju zemlju, ali u srcu su je nosili gde god da su krenuli
“Što te nema”
Sevdalinka je jedna od onih pesama koja ne traži objašnjenje, svako ko je čuje iz prve razume njen bol. Nastala iz pera Alekse Šantića, a kasnije opevana u nebrojenim izvođenjima, ona je postala simbol čežnje i neprebolne tuge. To nije samo ljubavna pesma, već i vapaj onih koji čekaju nekoga ko se nikada neće vratiti.
"Dođi da ostarimo zajedno"
Legendarni Šaban Šaulić napisao je pesmu "Dođi da ostarimo zajedno", koja je 1978. godine prodata u 400.000 primerka i tako oborila rekord u Jugoslaviji. U jednom od vojih poslednjih intervjua, Šaban je otkrio da niko nije verovao u ovu pesmu, navodeći da je ne razumeju. Njegove saradnike je plašilo to što je otišao iz narodnjačkih voda. Ovu baladu snimalo je 50 muzičara u studiju.
"Snimao sam je zajedno sa Radetom Vučkovićem i ispostavilo se da smo, zaista, napravili revoluciju. Eksplodiralo je kao atomska bomba i ta ploča je bila najprodavanija u tadašnjoj Jugoslaviji. Više od milion i dvesta hiljada primeraka. Bila je vrhunski hit i veliki pomak na muzičkoj sceni" - rekao je Šaban za "Novosti".
"Svatovi"
Jedan od svojih najvećih hitova "Svatovi" Vesna Zmijanac snimila je 1990. godine. Navodno se istinta priča krije iza ove pesme. Naime, ona govori o tragediji koja je zadesila jedan mladi par. Mlada, koja je bila u drugom stanju, zajedno sa svojim partnerom krenula je na probu venčanja. Na putu do tamo, doživeli su saobraćajnu nesreću i oboje preminuli.
"Čiji ono svatovi bez muzike poljem hode, čiji ono svatovi uplakani kolo vode, čiji ono svirači mesto pesme tugu poje, čiji ono svirači mesto para suze broje", tekst je ove pesme.
"Dimitrijo, sine Mitre"
Autorka ove pesme, Stana Avramović, napisala ju je 1919. godine, inspirisana istinitim događajem, a pesmu je dorađivala tokom celog života. Bila joj je toliko važna da je želela da se peva na njenoj sahrani i želja joj je ispunjena.
Pesma je posvećena Staninom rođaku Dimitriju i njegovoj supruzi, takođe Stani. Njihov brak bio je pun ljubavi, ali bez dece, što se u tadašnjem društvu smatralo sramotom i velikom nesrećom. Pod pritiskom supruga i svekrve, očajna Stana pokušala je da reši problem tako što će zatrudneti sa drugim čovekom, uz blagoslov svog ujaka Tome Karaminge. Zatrudnela je, ali je tragično preminula na porođaju. Dete je preživelo. Na pomenu svojoj ženi, Dimitrije je oduzeo sebi život. Ubrzo su, od tuge, preminuli i njegova majka i ujak.
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
