Ivo Andrić, velikan pisane reči i jedini srpski dobitnik Nobelove nagrade za književnost, zauzima posebno mesto u istoriji domaće i jugoslovenske kulture. Njegova dela duboko su uronjena u istoriju, ljudsku sudbinu i suštinu balkanskog mentaliteta, a kroz njih je pokazao izuzetno razumevanje za unutrašnje borbe i tihe drame običnog čoveka.
No, iako je bio poznat po svom smirenom, gotovo asketskom životu, Andrić je umeo da u pisanju pokaže strasti koje je u stvarnosti pažljivo skrivao.
Premda je važio za uzdržanog i zatvorenog čoveka, njegov ljubavni život bio je daleko složeniji nego što bi se moglo pretpostaviti. Postoje brojna svedočanstva da je bio umešan u diskretne ljubavne veze i trouglove, u kojima je, prema svemu sudeći, znao da povlači konce sa tihom elegancijom i promišljenošću kakva je krasila i njegove junake.
Kumu preoteo ženu?
Dugo se po beogradskim krugovima šuškalo da je Ivo Andrić imao aferu sa suprugom svog kuma, pesnika Gustava Krkleca, dok je ovaj bio odsutan iz zemlje. Iako se godinama smatralo da je reč o običnoj trač-priči, kasnije su se pojavili dokumenti koji su navodno potvrdili da je priča imala osnova.
Zanimljivo je da su Andrić i Krklec u to vreme bili članovi masonske organizacije, takozvane Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca "Jugoslavija". Upravo u okviru te zajednice, 5. novembra 1926. godine, na sastanku kome su prisustvovali samo "majstori", raspravljalo se o njihovom sukobu. Slučaj "Krklec–Andrić" bio je tema posebnog ritualnog zasedanja kojim je predsedavao starešina Andra Dinić, dok je izveštaj o čitavom događaju podneo brat Grga Bobić.
U arhitektonskoj tabeli, odnosno zapisniku koji se čuva u Arhivu Jugoslavije, piše:
"Brat GRGA BOGIĆ saopštava da se brat Ivo Andrić ogrešio o brata Gustava Krkleca time što je stupio u nedozvoljene odnose s njegovom ženom. Brat Ivo Andrić je predamnom priznao svoju krivicu i izjavio da se kaje i da žali što se za jedan čas zaboravio," veli brat Bogić.
Dalje iznosi da ovo nije prvi prestup brata Andrića i da je brat Krklec nesrećan u braku, jer se oženio ženom koja je "posrnula", i da je pokušao da je spase, ali bez uspeha. Napominje da su olakšavajuće okolnosti za brata Andrića mladost, temperament i činjenica da je umetnik.
"Molim braću da o ovome slučaju kažu svoje mišljenje i donesu odluku", pisalo je u dokumentu, prenosio je RTS.
Da je u pitanju bio ozbiljan problem, govori i spisak imena masona koji su učestvovali u diskusiji posle saopštenja brata Grge Bobića. Među učesnicima su bili Andra Dinić, brat starešina, zatim dr Vojislav Kujundžić, Pera Lazarević, dr Grga Bogić, Jova Jovanović, Đura Bajalović, Hasan Rebac, Antonije Šokorac, Damjan Branković, Dušan Milićević, Miša Cukić, Živojin Radosavljević i Nikola Savić…
Masoni razmatrali slučaj
Slučaj sukoba Ive Andrića i Gustava Krkleca razmatrala je masonska loža "Dositej Obradović", a ishod je, prema knjizi „Masoni 1717–2010“ Zorana D. Nenezića, bio isključenje obojice iz Saveza.
Deo dokumentacije o tome kasnije je nestao, ali svedočenja navode da je Andrić izbačen zbog preljube, a Krklec zbog zanemarivanja bračnih dužnosti. Tako je njihov lični sukob prerastao u ljubavni skandal koji je odjeknuo i u tajnim masonskim krugovima.
Milicu čekao 30 godina
Milica Babić bila je najveća ljubav Ive Andrića – žena koju je čekao gotovo tri decenije da bi je konačno oženio. Kada je umrla, Andrić se povukao u tišinu; nastavio je da piše, ali nikada više nije bio isti.
Milica je bila prvi školovani kostimograf u srpskom pozorištu, dugogodišnji saradnik Narodnog pozorišta i univerzitetski profesor. Usavršavala se u Berlinu, bila modni dopisnik "Politike" i dobitnica brojnih priznanja, među kojima su Orden rada i "Sterijina nagrada za kostim“.
Sudbina ih je spojila u ateljeu slikarke Lepe Bele Pavlović. Iako su mnogi govorili tada da "nije važila za lepoticu", Milica je Andrića očarala svojom ličnošću i držanjem. U to vreme bila je verena za novinara Nenada Jovanovića, s kojim se kasnije i venčala, a Andrić je s njima ostao u prijateljskim odnosima sve do Jovanovićevog hapšenja 1942.
Nakon dugih godina čekanja, Milica i Andrić su se venčali 27. decembra 1958. i živeli u stanu na današnjem Andrićevom vencu.
Tri godine kasnije zajedno su otputovali u Stokholm, gde je Milica, u elegantnoj plavoj haljini, ponosno stajala uz svog supruga dok je primao Nobelovu nagradu za književnost.
Zbog teškog oblika artritisa Milica je pila lekove koji su joj oslabili srce i ono ju je izdalo 1968. godine. Preminula je u porodičnoj kući u Herceg Novom 24. marta, a sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom Beogradu. Sedam godina kasnije tu je položena urna Ive Andrića, koji se nikad nije oporavio od smrti žene koju je voleo najviše.
Kako su izgledali poslednji dani Ive Andrića?
Petog decembra 1974. godine, nakon što je osetio pogoršanje zdravstvenog stanja, Ivo Andrić pozvao je u svoj stan u Beogradu književnike Milana Đokovića i Gvozdena Jovanića.
U decembru 1974. Ivo Andrić je, svestan da mu se zdravlje pogoršava, pozvao u svoj beogradski stan književnike Milana Đokovića i Gvozdena Jovanića. Tom prilikom im je poverio svoje poslednje želje – da se od njegove zaostavštine i autorskih prava osnuje zadužbina namenjena kulturi i humanitarnim delima. Želeo je da se o njoj brine njegova dugogodišnja saradnica i prijateljica Vera Stojić, a da deo sredstava ide za nagradu za najbolju pripovetku. Rukopise i prepisku poverio je Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Andrić je tada izjavio i da želi da bude kremiran, kao član pokopnog društva "Oganj". Pisac je najpre primljen na Urgentno kardiološko odeljenje, a zatim je prebačen na Vojno-medicinsku akademiju, gde su o njemu brinuli najugledniji lekari i akademici. Već 20. decembra 1974. saopšteno je da ima ozbiljna oštećenja mozga usled poremećaja cirkulacije, uz zapaljenje pluća i infekcije unutrašnjih organa.
U Beogradu su kružile razne priče o njegovom zdravstvenom stanju, ali lekari su ga uz pomoć reanimacione tehnike održavali u životu gotovo tri meseca.
Trinaestog marta 1975. u 1.15 časova, VMA je saopštila da je kod Ive Andrića došlo do prestanka svih vitalnih funkcija – i veliki pisac je preminuo. Nakon njegove smrti, Vera Stojić se odrekla nasledstva u korist Zadužbine Ive Andrića, ali je preuzela brigu o njegovom delu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
