Jedan od najpoznatijih folkera sa ovih prostora, pevač Aco Pejović, rođen je na današnji dan, 18. aprila 1972. i danas puni 53 godine.
Aco Pejović, sa besprekornom karijerom dugom decenijama, otac je tri prelepe devojke, skladan brak čuva daleko od javnosti, a poznato je da je u mladosti je ipak bio nemirnog duha zbog kojeg je upadao u razne neprilike, te je tako sa sedamnaest godina završio i u zatvoru zbog nelegalnog pokušaja prelaska francuske granice.
Ilegalno prešao granicu
Kako je i sam priznao, svojevremeno je zbog ilegalnog prelaska granice, završio u zatvoru.
"Želeo sam da odem iz zemlje, i to u Francusku, gde sam imao ujaka. Pošto sam mu godinu dana ranije već bio u poseti i putovao samo sa tadašnjim crvenim pasošem, nisam znao da je u međuvremenu uvedena viza. Sve je išlo po planu dok me na prelazu iz Italije u Francusku nisu izveli iz autobusa, kada su krenule prave Tantalove muke. Prespavao sam na klupi kod carinika i sutradan otišao za Torino u francusku ambasadu u želji da mi daju vizu, ali su me samo izbacili napolje, pa sam vozom probao da stignem do Šanberija, prvog grada u Francuskoj. Međutim, policija me je i tu pronašla, usledilo je privođenje, pa noć u zatvoru, kada su me dugo ispitivali. Pomislili su da bežim pred zakonom i da sam počinio neko razbojništvo, dok im na kraju nisam objasnio da idem u Francusku zbog nastupa. Ipak, udarili su mi pečat zabrane ulaska od dve godine i deportovali me u Italiju. Tamo sam prenoćio na klupama zajedno sa dva klošara i pitao se da li ću dočekati jutro. Pošto sam neviđeno tvrdoglav, sutradan sam ušao u jedan šinobus koji je prevozio radnike preko granice i rešio da poslednji put pokušam da se domognem Francuske. Čim sam seo, začuo sam pištaljke i video policajce kako trče. Odsekao sam se od straha, ali se ispostavilo da su jurili male Arape koji su krali ćebad iz spavaćih kola. Kada su se vrata voza konačno zatvorila, bio je kraj moje agonije", prisetio se svojevremeno Pejović, koji je se, uprkos tome što je živeo u Francuskoj, vratio u Jugoslaviju zbog služenja vojnog roka:
"U Francuskoj sam se jednom čak zaposlio i na gradilištu, radio sam sedam dana, ali mi je gazda osmog dana uručio kovertu s platom jer sam svaki dan kasnio. Tako se moje lopatanje neslavno završilo (smeh). Iako sam veliki patriota i volim svoju zemlju, nisam imao nameru da idem u vojsku. U to vreme mi se činilo da je to gubljenje vremena, ali sam kasnije, kad sam je odslužio, shvatio da nisam bio u pravu. Vojni rok sam počeo da služim 1990. godine kao vezista. Tamo sam stekao divne prijatelje - Predraga Kovača i Fišu Nedžada. Jednog dana smo se, dok smo pod jednim drvetom pili pivo, jeli napolitanke i pušili „filter 160“, zakleli da ćemo biti kumovi."
Hteli da mu urežu petokraku na čelo
"Jednom prilikom neki oficir poslao je mene i kolegu da mu kupimo picu u gradu, ali čim smo sa uniformama JNA ušli u piceriju, počeli su da nas maltretiraju. Terali su nas da se svlačimo i vršimo nuždu na uniformu, da psujemo Tita i Miloševića, a hteli su da nam urežu i zvezdu na čelo. Na svu sreću taj drugar je video da vrata nisu zaključana i uspeli smo da pobegnemo, a mogli smo da se ne vratimo živi. Kad je došlo vreme da krenem kući, mojoj sreći nije bilo kraja", ispričao se Aco jednom prilikom.
Žena Biljana bila na ivici smrti
Pejović je decenijama oženjen Biljanom, s kojom je pronašao mir, idilu i zasnovao porodicu. Par ima tri ćerke - Magdalenu, Mariju i Ivu, njihov najveći ponos. Pevačeva supruga je pre nekoliko godina bila na ivici smrti, kada je zbog aneurizme iznenada izgubila svest i završila u bolnici.
"Biljana je bila zdrava žena, nikad nije imala problema, nije ni znala da ima te aneurizme. To je kao jedan balon koji se stvori na krvnom sudu, ona je imala to urođeno i to dve na očnim aortama. Tri dana se žalila da je glava bolela, ali ništa nešto drugačije nego inače. Taj dan samo se srušila u amfiteatru pred studentima dok je držala predavanje i odmah su je odveli u Urgentni centar. To iščekivanje tamo, dok ona leži na stolu, zauvek ću pamtiti. Te ružne scene koje čovek mora da gleda, kako iznose svakih pola sata po jedno telo u crnim kesama, samo sediš i čekaš i prolazi ti kroz glavu da doktor izađe i kaže tebi 'to je to'", ispričao je Aco Pejović.
Cela estrada bila uz njega
"Te večeri ne mogu zaboraviti, cela srpska estrada je bila kod mene. Tad sa shvatio da su mi pravi prijatelji, pokazali su mi ljubav i poštovanje. Toliko su mi snage dale kolege, od Cece, Brene, Bobe, Zorice i Kemiša, Bekute i Mrke, Žike Jakšića, Raka Marić, Lukas, Tropiko, ne znam ko nije bio u Urgentnom uz mene, došli su svi u bolnicu. Bilo je 150 ljudi od toga 70 odsto sa estrade. Sećam se, kreću da je vode na operaciju i zovu moju decu da je vide, jer je to možda poslednji put da je vide. Šest i po sati je trajala operacija, mi smo ostali do 7 ujutru u Urgentnom - rekao je Pejović s tugom.
"Posle operacije bilo je užas videti je kako leži obrijane glave, sa rezovima. Posle toga užas je bio klincima objasniti šta su mogući scenariji. Nisam dozvolio nikome da mi dolazi kući, hteo sam da budem sam sa svojom decom, i onda sednem, zagrlim ih i kažem "Možemo da ostanemo bez mame", ali sve to prođe, izdrži nekako čovek. Sve vreme mi je bila na pameti ta Cecina pesma 'Živ se čovek na sve navikne'. Te prve večeri, od stresa ili čega već, desi se da starija ćerka ima neko trovanje, spava u kupatilu pored šolje. Srednja ima problem sa zubom, najmlađa dobije temperaturu u pola noći. Zovem doktora da da infuziju starijoj ćerki i onda kad ih smestim u krevet, odem u svoju sobu i iz sve glasa se derem i vrištim i molim Bilju da ne umre i da me ne ostavi - ispričao je pevač.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
· Reaguj