Milena Dravić, ime i prezime našeg filma, više puta je bacala Kan pod noge. Pored nagrade za najbolju sporednu ulogu, koju joj je 1980. uručio legendarni Kirk Daglas, diva jugoslovenske sedme umetnosti blistala je na prestižnom festivalu i devet godina ranije, kada je promovisala jedno od najosporavanijih ostvarenja ovdašnje kinematografije, koje je dugo bilo zabranjeno.
Veliki uspeh zabeležila je naša kinematografija u Kanu pre 46 godina. Goran Paskaljević našao se u najužoj konkurenciji za "Zlatnu palmu" sa svojim "Posebnim tretmanom", a društvo na crvenom tepihu pravili su mu Milena Dravić i Ljuba Tadić. Slavna glumica dobila je tada nagradu za najbolju žensku sporednu ulogu, postavši prva i jedina Jugoslovenka kojoj je pripalo to visoko priznanje.
Vanserijska umetnica čiji je opus planeta za sebe i velika koju, bez dileme i razmišljanja, treba da smatramo našim kulturnim i nacionalnim blagom, na glamuroznoj smotri blistala je u posebnoj kreaciji sa potpisom "jugoslovenskog Diora", Aleksandra Joksimovića. Bio je to dan kada je svet saznao za svilu iz carskog grada, Prizrena. Svi su bili oduševljeni jedinstvenom haljinom, a mnogi su je, kasnije je pričala, molili da im nabavi baš takav materijal.
Ali, čudesna Milena je kanskom Kroazetom šetala i ranije... Još 1971, kada je snimila jedan od prvih filmova u svojoj dugoj karijeri, ostvarenje kontroverzne radnje i eksperimentalne strukture – "W.R. Misterije organizma" Dušana Makavejeva, koje se bavi odnosom komunističke ideologije i seksualnosti, kao i teorijama austrijskog psihoanalitičara Vilhelma Rajha.
Uprkos činjenici da je ovo remek-delo crnog talasa oduševilo kritiku na prestižnom festivalu, u bioskopima u Jugoslaviji prvi put je prikazano tek početkom osamdesetih. Jasno, iz političkih razloga.
Milena je igrala mladu komunistkinju i frizerku koja odbija udvaranje radnika, jer je zaljubljena u prvaka u umetničkom klizanju Vladimira Iljiča. "Fascinantna, slojevita i hrabra uloga", pisala je štampa, navodeći i pohvale koje je dobila od Džeka Nikolsona i baletana Rudolfa Nurejeva. Šarmirala je i velikog Miloša Formana, reditelja klasika kao što su "Let iznad kukavičjeg gnezda", "Kosa", "Amadeus" i drugi.
A u arhivama svetskih foto agencija još se može pronaći slika sa Formanom, snimljena tokom Kanskog festivala 1971, kada je čuveni američki režiser pozirao sa dve Milene – kada je jedna, jedina i neponovljiva Milena Dravić u ruci držala repliku svoje glave. To nije bilo slučajno, budući da je promovisala ostvarenje za koje ni ona ni Makavejev nisu mogli da naslute kakvu će buru izazvati. Jer je, u najmanju ruku, bilo anarhističko. Ko je gledao "Misterije organizma", zna o čemu se radi.
Naime, pre nego što – u filmu – Milenina odrubljena glava razvuče ludi osmeh nalik onom psihologa Rajha, ona stiže i da izgovori nešto važno: "Drugovi! Ja se ni sada ne stidim svoje komunističke prošlosti!". A pre nego što glava sklizne sa njenog ramena, ona proriče sudbinu Jugoslaviji, komunizmu i čitavoj ideologiji.
"Ti voliš ljude, ali nisi u stanju da voliš jednog čoveka, jednog živog stvora! Iz koje si me to ljubavi udario tako da sam mislila da će glava da mi odleti? 'Lepa si kao revolucija', rekao si dok si me gledao kao sliku, ali nisi izdržao da te ta revolucija dodirne", zbori ona u brk svom baletanu Vladimiru Iljiču. Onom kojem Makavejev nije dozvolio da u filmu nosi svoje, pravo ime. Već Lenjinovo.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Izvor: Stil.Kurir/ MONDO
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
