Čuvena književnica Vedrana Rudan preminula je u svojoj 77. godini. Na njenoj oficijelnoj stranici objavljena je potresna poruka: "Vedrana je otišla na područje bez signala".
Iza sebe je ostavila neutešnog supruga, i dvoje dece, a tokom borbe sa rakom, više puta je pisala o borbama, izazovima i odnosima sa najbližima.
Svoju poslednju kolumnu objavila je u julu, a tada se osvrnula na medicinske sestre, ali i na to kako su na kraju izgledali njeni dani.
Njenu ispovest prenosimo u celosti:
"Riječka onkologija je u kamenu i gvožđu. Širi se dok vrućina ubija, medicinske sestre dave se u paklu sa osmehom na licu. 'Pacijentima je najgore', 'to je naš poziv.
Mogu li smene od 0 do 24 biti nečiji poziv ili je to ipak državni zločin?
U grupi sam 'onih kojima je najteže'. Zato znam da mi nije najteže. Umreću, umreće i drugi. Juče sam bila na kontrolnom pregledu. Čula sam priču u koju još uvek ne mogu da poverujem.
Trenutno sam kod kuće. O meni brine porodica. Supa, čaj, hrana čvrsta, meka, pranje u krevetu, iznošenje iz sobe viška mog materijala… Glumim da dremuckam. Sramota me je. Na koje sam grane pala. Kad im to kažem, čujem samo jednu rečenicu: 'Ti si naša.'
Čija sam kad sam u bolnici danju i noću, kad u tri ujutru osetim ruku na čelu, kad u pet vidim sestre kako odnose moj otpad koji se meni beskrajno gadi, kad mi u šest mere pritisak, temperaturu…
Nisam bogata, da jesam dala bih im sve što imam. 'To je naš poziv…'
Pitam koliko su plaćene, iako osećam neprijatnost jer misle da moraju da mi odgovore. O njihovim platama niko ne piše, ne snimaju se TV emisije.Medicinske sestre su pacovi koji smetaju na putu. Ipak, čula sam da mesečno primaju od 1.200 do 2.000 evra. Ima tu i prekovremenih sati.
Ona jučerašnja priča iz bolnice ne izlazi mi iz glave. Ne znam da li je srećna ili stravična. Doktorka Ivana je pukla. Nije više mogla da izdrži patnje svojih koleginica. Smene od sedam do 19, pa od 19 do 7… nikad kraja.
Iznajmila je brodić, muziku i pozvala na jednodnevni izlet kolege koje su mogle da dođu. Plesalo se, pevalo, smejalo. Između Cresa i Krka Jadranom je plovio brod veselja.
Trebaju li građani ćutke da gledaju kako njihove najdraže rak čupa iz života, a njihovu dečicu davi u zagrljaju sestara?
Svi mi koji smo čuli Ivaninu priču plačemo nad životom robova u našim bolnicama. To neće pomoći ni Ivani kojoj je puklo srce, ni nama, ni njima.
Kako ne kapirate, slepci! Budući bolesnici! Izađite na ulice i svim snagama se borite protiv Države koja je rak.", napisala je spisateljica 26. jula na Rudan.info.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
