Majka Tereza, rođena kao Anjeza Gondža Bojadžiju, bila je čuvena katolička redovnica albanskog porekla i jedna od najpoznatijih humanitarki 20. veka. Osnovala je red Misionarke ljubavi u Kalkuti u Indiji, posvetivši više od pet decenija životu među najsiromašnijima, bolesnima i umirućima. Za svoj rad dobila je Nobelovu nagradu za mir 1979. godine, dok je 2016. u Katoličkoj crkvi proglašena za svetiteljku.
Međutim, dok je u svetu uveliko smatrana simbolom nesebične dobrote, njen lik i rad vremenom su postali i predmet brojnih istorijskih i etičkih debata. Razlog tome su jezive priče koje su počele da kruže nakon njene smrti.
Kuće bile mučilište?
Pričalo se da je njena "Kuća za umiruće" zapravo bila mučilište za bolesne. Dr Robin Foks, urednik medicinskog časopisa "The Lancet", 1994. godine posetio je dom u Kalkuti i ostao užasnut. Zatekao je katastrofalne nehigijenske uslove, odsustvo dijagnostike i nedostatak lekova protiv bolova. Pacijenti sa terminalnim rakom i oni sa izlečivim bolestima, poput tuberkuloze i malarije, ležali su nagomilani zajedno, dok su se dijagnoze postavljale nasumično, a "lečenje" se svodilo na aspirin i istekle antibiotike.
Milioni, ali ne za bolesne?
Volonterka Meri Laudon potvrdila je ove tvrdnje, ispričavši kako su sestre hipodermične igle samo prale u hladnoj vodi i višekratno ih koristile dok ne otupe, uz izgovor da nemaju vremena za sterilizaciju. Istovremeno, red je dobijao milione dolara donacija, pa novac nije bio problem.
Razlog je bio principijelni stav - Majka Tereza je svesno negovala siromaštvo i primitivizam. Podsticala je osoblje da se ne obrazuje medicinski, tvrdeći da "Bog daje snagu neznalicama", zbog čega je svaki pokušaj uvođenja moderne medicinske prakse bio blokiran.
Lečiča se u najskupljim klinikama
U domu majke Tereze umirali su ljudi koji su mogli biti izlečeni. Jednostavno su položeni na krevet i ostavljeni da umru. Sama Majka Tereza, kada je imala srčanih problema, nije oklevala da potraži lečenje u najboljim i najskupljim klinikama u Kaliforniji i Rimu. Ali za siromašne kojima je tvrdila da služi, imala je drugi recept: patnju.
Jedna od žena koje su radile sa Majkom Terezom se prisetila kako je starica prišla bolesniku koji je molio za pomoć, presavijajući se od bolova: "Patiš. To znači da te Isus ljubi." Na šta je umirući, skupljajući poslednje snage, progovorio: "Onda reci svom Isusu da prestane da me ljubi."
Sama Majka Tereza nije oklevala da sebi obezbedi vrhunsku medicinsku negu kada su počeli njeni zdravstveni problemi.
Tokom posete papi Jovanu Pavlu II u Rimu 1983. godine doživela je prvi srčani udar, a nakon drugog, 1989. godine, ugrađen joj je pejsmejker.
Novi srčani problemi zadesili su je 1991. godine u Meksiku nakon upale pluća. Tada je ponudila ostavku na mesto šefice Misionarki ljubavi, ali su redovnice tajnim glasanjem odlučile da ona ostane na čelu.
Njeno zdravlje se dodatno pogoršalo 1996. godine, kada je slomila ključnu kost, obolela od malarije i ponovo imala srčane tegobe. Operisana je u najsavremenijim klinikama i lečila se u SAD-u. Zbog narušenog stanja, bila je primorana da konačno odstupi sa čela reda u martu 1997. godine.
Umrla je u Kalkuti, 5. 9. 1997. godine, a sahranjena uz državne počasti odobrene od indijske Vlade u znak zahvalnosti za njenu pomoć siromašnima svih religija u Indiji.
Pisma Majke Tereze i mračna noć njene duše
Iako je Majka Tereza pokazivala vedrinu i duboku posvećenost Bogu u svom svakodnevnom radu, njena pisma koja su sakupljena i objavljena 2007. godine, otkrila su mračnu istinu - kako je sama pisala, poslednjih 50 godina života nije osećala Božje prisustvo u svojoj duši.
Pisma otkrivaju patnju koju je pretrpela i njen osećaj da ju je Isus napustio na početku njene misije. Nastavljajući da doživljava duhovnu tamu, dok radi sve kako bi propagirala njegova dela.
Gde su nestale silne pare koje su ljudi slali Majci Terezi?
Na ovo pitanje još uvek nema odgovora. Troškovi održavanja njenih skloništa bili svedeni na minimum. Sestre su živele u asketskim uslovima, godinama su nosile istu odeću i jele najjednostavniju hranu. Red nije gradio moderne bolnice, nije kupovao opremu, niti je angažovao profesionalne lekare.
Prema nemačkom časopisu "Štern", samo oko 7% svih donacija išlo je direktno u dobrotvorne svrhe. Ostatak novca se taložio na brojnim računima u vatikanskoj banci.
Red Misionarki ljubavi izrastao je u finansijsko carstvo sa neprozirnim računovodstvom, akumulirajući ogromno bogatstvo dok je istovremeno propovedao kult siromaštva. Majka Tereza stvorila je izuzetno efikasnu mašinu za prikupljanje novca, gde je patnja najugroženijih služila kao glavni marketinški adut.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
